SVOJERUČNI TESTAMENT – NAJJEDNOSTAVNIJI, ALI I NAJOSETLJIVIJI OBLIK

Testament (zaveštanje) ima izuzetno važnu ulogu jer predstavlja izraz slobodne volje pojedinca da odluči o svojoj imovini i ličnim pitanjima za slučaj smrti. Reč je o aktu koji ne odražava samo imovinske, već i porodične i emotivne odnose, zbog čega svako njegovo sastavljanje zahteva pažnju i promišljenost.

Sastavljanje testamenta  predstavlja jedan od najličnijih i najodgovornijih pravnih poslova koje osoba može preduzeti. Iako je svojeručni testament najjednostavniji oblik izražavanja poslednje volje, upravo kod njega se u praksi najčešće javljaju greške koje kasnije izazivaju dugotrajne sporove među naslednicima. Naš zadatak kao advokata jeste da pomognemo da vaša volja bude poštovana i to jasno, zakonito i bez rizika od osporavanja.

Sadržaj:

  1. PRAVNA PRIRODA TESTAMNENTA
  2. KO MOŽE SAČINITI TESTAMENT
  3. SADRŽINA TESTAMENTA
  4. VOLJA ZAVEŠTAOCA – SUŠTINA SVAKOG TESTAMENTA
  5. USLOVI U TESTAMENTU
  6. FORME TESTAMENTA U NAŠEM POZITIVNOM PRAVU
  7. ŠTA JE SVOJERUČNI TESTAMENT
  8. NAJČEŠĆE GREŠKE KOD SVOJERUČNIH TESTAMENATA
  9. PREDNOSTI I NEDOSTACI SVOJERUČNOG TESTAMENTA
  10. KAKO NAPISATI SVOJERUČNI TESTAMENT?
  11. NAJČEŠĆA PITANJA U VEZI SA SVOJERUČNIM TESTAMENTOM
  12. ZAKLJUČAK

U nastavku teksta obradićemo pravnu prirodu testamenta, njegove različite oblike, sa posebnim osvrtom na svojeručni testament, koji je u praksi najčešći, ali i najosetljiviji oblik poslednje volje.

Napomena: U daljem tekstu koristićemo izraze „testament“ i „zaveštanje“ kao ravnopravne pojmove, budući da Zakon o nasleđivanju koristi termin zaveštanje, dok se u praksi češće upotrebljava izraz testament.

1. PRAVNA PRIRODA TESTAMENTA

Iako se u svakodnevnom govoru često koristi izraz testament, Zakon o nasleđivanju ((„Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015) (u daljem tekstu: Zakon) koristi termin zaveštanje, koji podrazumeva zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje lica sposobnog za rasuđivanje, kojom ono raspoređuje svoju imovinu i eventualno uređuje druga pitanja lične prirode.

Testament je pravni posao mortis causa, što znači da proizvodi pravna dejstva tek nakon smrti zaveštaoca.   

Radi se o dobročinom pravnom poslu, čak i kad se nalažu određeni tereti naslednicima uvek je u pitanju preraspodela neke koristi; 

Dalje, testament je jednostrani pravni posao koji nastaje i proizvodi dejstvo izjavom volje zaveštaoca

Važno je naglasiti da je to lični pravni posao kod kojeg je isključeno svako zastupanje. Nije moguće sačiniti testament preko punomoćnika, pa i u slučaju specijalnog punomoćja.

Pored toga, testament je formalni pravni posao, što znači da je njegova punovažnost uslovljena poštovanjem zakonom propisanog oblika. 

Bitno je naglasiti da je reč  o opozivom pravnom poslu, jer zaveštalac ima pravo da ga u svakom trenutku izmeni ili opozove, sve dok poseduje sposobnost rasuđivanja.

2. KO MOŽE SAČINITI TESTAMENT

Zakon propisuje da zaveštanje može sačiniti svako lice koje je navršilo 15 godina i sposobno je za rasuđivanje. Ta sposobnost se naziva aktivna testamentalna sposobnost.

Međutim, testament može sadržati i druge izjave volje koje zahtevaju posebnu sposobnost. Na primer, zaveštalac može testamentom priznati vanbračno očinstvo, priznati dug ili odrediti staranje o deci. Za takve izjave potrebno je da lice ima i sposobnost koja se inače traži za te pravne radnje.

Bitno je naglasiti da gubitak sposobnosti za rasuđivanje nakon sačinjavanja testamenta ne utiče na njegovu punovažnost. Zakon, ipak, predviđa izuzetak: ako su se posle sačinjavanja testamenta bitno izmenile okolnosti koje su bile odlučujuća pobuda zaveštaocu, a on zbog gubitka sposobnosti nije mogao da ga izmeni, sud može na zahtev zainteresovanih lica staviti van snage pojedine odredbe ili celo zaveštanje. Takav zahtev mora se podneti u roku od tri godine od dana proglašenja testamenta.

3. SADRŽINA TESTAMENTA

Testament može sadržati odredbe vrlo raznovrsne prirode. Najčešće su to odredbe kojima zaveštalac raspoređuje imovinu(postavlja naslednika ili ostavlja pojedinačne stvari određenim licima). 

Iako se testamentom najčešće raspolaže imovinom, on može sadržati i druge odredbe ( na primer, izjavu o priznanju očinstva, uputstva o načinu i mestu sahrane, ili odredbe o staranju o deci).

Najvažnija odredba jeste postavljanje naslednika – univerzalnog sukcesora koji stupa na mesto zaveštaoca u pogledu njegove imovine.

4. VOLJA ZAVEŠTAOCA – SUŠTINA SVAKOG TESTAMENTA

Suština svakog testamenta jeste slobodna, ozbiljna i stvarna volja zaveštaoca da rasporedi svoju imovinu za slučaj smrti.

Zaveštanje neće biti punovažno ukoliko ne postoji takva volja. Dakle, ako lice sačini pismeno koje po formi odgovara svojeručnom testamentu, ali se dokaže da nije imalo nameru da time rasporedi imovinu, već je tekst nastao iz nekog drugog razloga – takvo pismeno neće proizvoditi pravna dejstva testamenta.

Volja zaveštaoca mora biti određena i bezuslovna – zaveštanje se ne može uslovljavati naknadnim događajima koji nisu zakonom dopušteni, niti se može praviti pod rezervom da će testament važiti samo ako se nešto dogodi.

5. USLOVI U TESTAMENTU

Zaveštalac može svoju volju učiniti zavisnom od određenog uslova, odnosno buduće neizvesne okolnosti.

Uslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima smatraju se nepostojećim.

U zavisnosti od dejstva, razlikujemo:

  • odložne uslove, kada naslednik stiče pravo tek kad se uslov ispuni, i
  • raskidne uslove, kada naslednik gubi pravo ako se uslov ispuni.

Zakon predviđa i pretpostavke savesnosti: smatra se da je uslov ostvaren ako je onaj na čiji teret je postavljen sprečio njegovo ispunjenje protivno načelu savesnosti i poštenja, i obrnuto – da nije ostvaren ako je onaj u čiju korist je određen sam izazvao njegovo ispunjenje.

6. FORME TESTAMENTA U NAŠEM POZITIVNOM PRAVU

Da bi testament bio pravno punovažan, mora biti sačinjen u jednom od oblika koje zakon priznaje.
Naše pravo poznaje sledeće oblike zaveštanja:

  • Svojeručno zaveštanje (olografski testament)
  • Pismeno zaveštanje pred svedocima
  • Sudsko zaveštanje
  • Javnobeležničko zaveštanje
  • Konzularno zaveštanje
  • Brodsko zaveštanje
  • Vojno zaveštanje
  • Međunarodno zaveštanje
  • Usmeno zaveštanje 

Svaki od ovih oblika ima svoj značaj, ali se u praksi najčešće sreće svojeručno zaveštanje, jer ga zaveštalac može sam sastaviti bez prisustva svedoka i bez troškova.

7. ŠTA JE SVOJERUČNI TESTAMENT

Svojeručno, odnosno olografsko zaveštanje , jeste redovan i privatni oblik testamenta, a za njegovu punovažnost potrebno je da ga zaveštalac:

  1. od početka do kraja napiše svojom rukom, i
  2. svojeručno potpiše.

Dakle, tekst ne sme biti kucan na računaru, napisan od strane drugog lica ili samo potpisan – mora u potpunosti biti delo ruke zaveštaoca. Sudovi strogo insistiraju na ovom uslovu, jer je to dokaz autentičnosti volje testatora.

Zaveštalac, dakle, mora biti pismen. Potpis je punovažan ukoliko jasno označava identitet zaveštaoca – obično ime i prezime, ali i uobičajeni potpis koji lice koristi u pravnom saobraćaju.

Naznačavanje datuma nije uslov punovažnosti, ali je vrlo poželjno, jer se na taj način olakšava dokazivanje vremena nastanka testamenta i pitanja eventualnog opoziva.

Ovaj oblik zaveštanja može biti napisan bilo kojim pismom, na bilo kom jeziku i na bilo kojoj materijalnoj podlozi, sve dok ga je zaveštalac sam napisao i potpisao. Upravo zbog te dostupnosti, ovo je najčešći oblik testamenta u praksi ali istovremeno i najčešće osporavan, jer se često ne poštuju strogi zakonski zahtevi forme.

8. NAJČEŠĆE GREŠKE KOD SVOJERUČNIH TESTAMENTA

U praksi, ništavost ili osporavanje svojeručnog testamenta često nastaju zbog:

  • toga što testament nije u celosti napisan rukom zaveštaoca,
  • nepostojanja potpisa,
  • nejasne ili protivrečne sadržine,
  • sumnje u sposobnost zaveštaoca u trenutku sačinjavanja,
  • ili činjenice da testament ne izražava pravu volju zaveštaoca.

I najmanja formalna nepravilnost može dovesti do nevaženja testamenta i poništaja njegove sadržine. 

9. PREDNOSTI I NEDOSTACI SVOJERUČNOG TESTAMENTA

Prednosti:

  • jednostavan i besplatan način sastavljanja;
  • ne zahteva prisustvo svedoka niti javnog beležnika;
  • može se sastaviti u bilo kom trenutku i mestu.

Nedostaci:

  • podložan gubitku, uništenju ili falsifikatu;
  • češće se osporava pred sudom;
  • lako može biti proglašen nevažećim ako forma nije ispoštovana.

10. KAKO NAPISATI SVOJERUČNI TESTAMENT?

Da bi bio punovažan i jasan, preporučuje se da testament sadrži sledeće elemente:

  • Naslov ili uvod – Na primer: „Ovo je moj testament“ ili „Ja, [ime i prezime], ovim raspoređujem svoju imovinu za slučaj smrti.“
    Iako nije zakonska obaveza, ovakva formulacija jasno pokazuje da postoji namera da se sačini testament – što je jedan od osnovnih uslova njegove punovažnosti.
  • Podaci o zaveštaocu – puno ime i prezime, datum rođenja i prebivalište (radi nedvosmislenog identifikovanja).
  • Izjava volje – deo u kojem zaveštalac određuje ko nasleđuje njegovu imovinu. Može se navesti jedan ili više naslednika, određeni delovi imovine (npr. „kuću ostavljam sinu Petru, a stan ćerki Ani“) ili procentualno („sinu Petru ostavljam polovinu celokupne imovine“).
  • Posebne odredbe – zaveštalac može navesti i dodatne želje (npr. o mestu sahrane, uspomenama, porodičnim predmetima, priznanju dugova ili staranju o deci).
  • Datum sačinjavanja – nije obavezan element, ali se preporučuje da bi se u slučaju više testamenata znalo koji je poslednji, kao i radi provere sposobnosti zaveštaoca u tom trenutku.
  • Potpis zaveštaoca – testament mora biti potpisan na kraju teksta, punim imenom i prezimenom ili uobičajenim potpisom koji zaveštalac koristi u pravnom prometu. Potpis potvrđuje da je čitav tekst izrađen njegovom rukom i da ga smatra svojom poslednjom voljom.

11. SVOJERUČNI TESTAMENT – SUDSKA PRAKSA

Na linku ispod možete saznati i dobiti uvid u presudu Opštinskog suda u Užicu u vezi svojeručnog testamenta. Svojeručni testament sudska praksa.

12. NAJČEŠĆA PITANJA U VEZI SA SVOJERUČNIM TESTAMENTOM

1. Da li testament mora biti overen kod javnog beležnika?

Ne mora. Svojeručni (olografski) testament je punovažan i bez overe kod javnog beležnika, pod uslovom da ga je zaveštalac sam napisao i potpisao. 

2. Šta ako testament nije datiran?

Zakon ne propisuje obavezu navođenja datuma, ali njegovo unošenje je veoma važno – naročito ako postoji više testamenata. Datum olakšava utvrđivanje koji je najnoviji i dokazuje da je zaveštalac bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sačinjavanja.

3. Da li se testament može pisati na računaru ili kucati?

Ne. Da bi bio punovažan, svojeručni testament mora biti napisan isključivo rukom zaveštaoca. Ako je tekst kucan, diktiran ili napisan tuđom rukom, takav testament se smatra ništavim.

4. Mogu li naknadno menjati ili poništiti svoj testament?

Da. Testament je opoziva izjava volje, što znači da ga zaveštalac može u svakom trenutku izmeniti ili poništiti – bilo pisanjem novog testamenta, bilo jasnom izjavom o opozivu.

5. Šta ako se testament izgubi ili uništi?

Ako testament nije poveren na čuvanje, postoji rizik da se izgubi ili bude uništen. Sud može priznati postojanje testamenta na osnovu dokaza, ali je to složen i neizvestan proces. Zbog toga se preporučuje da se testament preda na čuvanje advokatu ili javnom beležniku.

6. Može li neko drugi potpisati testament umesto zaveštaoca?

Ne može. Svojeručni testament mora biti lični i strogo individualan akt. Potpis drugog lica, pa čak i po ovlašćenju, čini testament nevažećim.

7. Da li je moguće osporiti svojeručni testament?

Da, ali samo iz zakonski utvrđenih razloga – ako nije ispoštovana forma, ako je zaveštalac bio nesposoban za rasuđivanje, ako je testament sačinjen pod pretnjom, prinudom ili u zabludi. Zato je savet advokata dragocen u sprečavanju takvih situacija.

8. Koju ulogu imaju sud i sudija u tumačenju testamenta?

Sudija ima ključnu ulogu u ostavinskom postupku – on otvara i proglašava testament, proverava njegovu zakonitost i odlučuje o spornim pitanjima između naslednika. Ako testament nije jasan ili postoji sumnja u volju zaveštaoca, sudija tumači testament u skladu sa zakonom i pretpostavljenom namerom zaveštaoca.
Kada postoji spor o punovažnosti testamenta, sud sprovodi dokazni postupak – veštačenje rukopisa, saslušanje svedoka, pribavljanje medicinske dokumentacije i slično

9. Koja je razlika između svojeručnog i javnobeležničkog testamenta?

Svojeručni (olografski) testament zaveštalac sam piše i potpisuje, bez svedoka i overe, dok javnobeležnički testament sačinjava javni beležnik (notar) u propisanoj formi, često uz prisustvo svedoka.
Prednost javnobeležničkog testamenta je u tome što se čuva u službenom registru i gotovo je nemoguće da se izgubi, falsifikuje ili ospori.

10. Kako mogu da stupim u kontakt radi pravne pomoći oko testamenta?

Za savetovanje, izradu testamenta ili deponovanje kod javnog beležnika, možete nas kontaktirati:

  • Telefon:+381 63 737 44 37
  • Email: anticadvokat@gmail.com

12. ZAKLJUČAK

Svojeručni testament je, bez sumnje, najjednostavniji način da pojedinac izrazi svoju poslednju volju. Međutim, upravo ta jednostavnost nosi rizik formalnih propusta koji kasnije mogu izazvati dugotrajne i emotivno teške nasledne sporove.

Zato je preporuka naše kancelarije da svako ko želi da sastavi testament, bilo svojeručni ili u drugom obliku, prethodno zatraži pravni savet. Na taj način obezbeđuje se da poslednja volja bude izražena jasno, zakonito i uz poštovanje svih formalnih uslova – što je najbolja garancija da će ona i biti ispoštovana.

Advokatska kancelarija Antić, poseduje dugogodišnje iskustvo u oblasti naslednog prava i pruža klijentima sveobuhvatnu pravnu podršku u vezi sa:

  • izradom i tumačenjem testamenta (svojeručnih, sudskih i drugih),
  • savetovanjem o planiranju nasleđivanja,
  • deponovanjem testamenta i njegovom izmenom ili opozivom,
  • kao i zastupanjem u ostavinskim i naslednim sporovima.

Napomena: Ovaj članak je isključivo informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet, niti se odnosi na pojedinačne slučajeve. Za sva pitanja u vezi sa svojeručnim testamentom, kao i za pravnu pomoć obratite nam se sa poverenjem.

Poslednji tekstovi