Nasilje u porodici: pravna zaštita i postupanje po zakonu

Nasilje u porodici predstavlja ozbiljan društveni problem i krivično delo koje ugrožava bezbednost i dostojanstvo članova porodice. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, reč je o ponašanju koje ima dalekosežne pravne posledice za učinioca.

Ovaj tekst će vam pružiti detaljne informacije o pravnom okviru, vrstama nasilja, kaznama, postupku prijavljivanja i merama zaštite koje su dostupne žrtvama.

Šta je nasilje u porodici prema zakonu Srbije?

Krivični zakonik Republike Srbije u članu 194 definiše nasilje u porodici kao ponašanje kojim jedno lice primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Porodični zakon dodatno precizira da je nasilje u porodici svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Ako se suočavate sa nasiljem u porodici, ne morate prolaziti kroz ovaj proces sami. Advokatska kancelarija Miloš Antić pruža stručnu pravnu pomoć žrtvama nasilja, uključujući inicijalne konsultacije kako biste razumeli svoja prava i opcije. Kontaktirajte nas za pravnu podršku i zaštitu koja vam je potrebna.

Ko se smatra članom porodice?

Porodični zakon definiše člana porodice kao lice sa kojim se učinilac nalazi u:

  • Supružnici ili bivši supružnici
  • Deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom srodstvu ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo
  • Lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu
  • Vanbračni partneri i bivši vanbrači partneri
  • Lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi

Bitno: Članom porodice smatraju se i bivši supružnici ako imaju zajedničko dete, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela zajedno.

Koje su vrste nasilja u porodici?

Nasilje u porodici može se ispoljavati kroz različite oblike koji su podjednako ozbiljni i kažnjivi.

Fizičko nasilje u porodici

Fizičko nasilje podrazumeva namerno korišćenje fizičke sile koja može izazvati bol, povredu, invaliditet ili smrt. Najčešći oblici uključuju:

  • Šamaranje, udaranje, šutiranje
  • Gađanje predmetima
  • Davljenje
  • Nanošenje opekotina
  • Povrede nanesene oštrim ili tupim predmetima
  • Korišćenje oružja ili opasnog oruđa
  • Nanošenje ili pokušaj nanošenja teške telesne povrede

Psihičko nasilje u porodici

Psihičko nasilje predstavlja najrasprostranjeniji vid nasilja koji često ostaje neprepoznat. Manifestuje se kroz:

  • Vređanje, ponižavanje, ismevanje
  • Konstantno kritikovanje i omalovažavanje
  • Pretnje ubistvom ili nanošenjem telesne povrede
  • Zastrašivanje i izazivanje straha
  • Emocionalno ucenjivanje
  • Kontrolisanje svake aktivnosti
  • Izolaciju od porodice i prijatelja
  • Ljubomoru i nepoverenje

Važna napomena: Iako psihičko nasilje ne ostavlja fizičke tragove, ono može prouzrokovati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje žrtava, uključujući anksioznost, depresiju i posttraumatski stres.

Seksualno nasilje

Seksualno nasilje obuhvata:

  • Silovanje i pokušaj silovanja
  • Prisiljavanje na seksualni odnos
  • Navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem
  • Nedobrovoljno dodirivanje intimnih delova tela
  • Prisiljavanje na gledanje pornografskog materijala
  • Seksualne primedbe, aluzije i ucene
  • Ponašanje koje kod žrtve izaziva osećaj stida ili poniženja

Ekonomsko nasilje u porodici

Ekonomsko nasilje je često najteže prepoznat oblik nasilja koji podrazumeva:

  • Uskraćivanje novca za osnovne potrebe porodice
  • Kontrolisanje i zabrana pristupa porodičnoj zaradi
  • Uzimanje žrtvine zarade
  • Zahtev za opravdavanje svakog troška
  • Sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja
  • Primoravanje na napuštanje posla
  • Primoravanje da se žrtva odrekne vlasništva
  • Onemogućavanje stručnog napredovanja

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, samo 2% prijava se odnosi na ekonomsko nasilje, što ne znači da je ovaj vid nasilja redak, već da žrtve često nisu svesne da je reč o kažnjivoj radnji.

Verbalno nasilje u porodici

Verbalno nasilje se ispoljava kroz:

  • Psovanje i grube reči
  • Nazivanje pogrdnim imenima
  • Javno ponižavanje
  • Vikanje i agresivan ton
  • Vređanje članova žrtvine porodice

Koje su kazne za nasilje u porodici?

Zaprećene kazne zavise od težine izvršenog dela i nastalih posledica.

Osnovni oblik

Za osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici iz člana 194 stav 1 Krivičnog zakonika, propisana je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.

Teži oblici krivičnog dela

Okolnost izvršenjaKazna zatvora
Korišćenje oružja, opasnog oruđa ili drugog sredstva podobnog da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši6 meseci do 5 godina
Teška telesna povreda, teško narušavanje zdravlja ili nasilje prema maloletnom licu2 do 10 godina
Smrt člana porodice5 do 15 godina
Smrt maloletnog člana porodiceNajmanje 10 godina

Kazna za kršenje hitne mere

Prema zakonu o sprečavanju nasilja u porodici kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj lice koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena ili produžena.

Novčanu kaznu od 50.000 do 150.000 dinara je moguće izreći odgovornom licu u državnom ili drugom organu, organizaciji ili ustanovi koje policiji ili javnom tužiocu ne prijavi ili ne reaguje na prijavu ili opstruira prijavljivanje na svako saznanje o porodičnom nasilju.

Kršenje mera zaštite

Ko prekrši meru zaštite od nasilja u porodici koju je odredio sud prema Porodičnom zakonu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčana kazna kumulativno.

Kako prijaviti nasilje u porodici?

Prijava nasilja je prvi i najvažniji korak ka zaštiti. Postoji nekoliko načina da prijavite nasilje.

Kome prijaviti nasilje u porodici?

Nasilje možete prijaviti:

  • Policiji – pozivom na broj 192 ili 0800 100 600
  • Javnom tužilaštvu – u opštini gde se nasilje dogodilo
  • Centru za socijalni rad – nadležnom prema mestu prebivališta

Prijavu može podneti žrtva nasilja, član porodice, komšija ili bilo koje drugo lice koje ima saznanje o nasilju. Prijave mogu biti anonimne, ali za hitnu intervenciju policije neophodno je ostaviti podatke.

Prijava za nasilje u porodici – postupak

Kada prijavite nasilje:

  1. Policija odmah izlazi na lice mesta i razdvaja žrtvu od nasilnika
  2. Uzima se izjava od žrtve, učinioca i svedoka
  3. Dokumentuju se povrede fotografijama ili video zapisom
  4. Poziva se hitna pomoć ako postoje povrede
  5. Obaveštava se nadležni policijski službenik koji procenjuje rizik
  6. Informiše se Centar za socijalni rad ukoliko postoji potreba

Policijski službenik je dužan da u roku od 48 sati izrekne hitnu meru ukoliko proceni da postoji neposredna opasnost.

Krivična prijava za nasilje u porodici – primer

Krivična prijava mora sadržati:

  • Podatke o podnosiocu prijave
  • Podatke o učiniocu (ime, prezime, adresa)
  • Detaljni opis događaja (ko, kada, gde, kako)
  • Navođenje svedoka (ako ih ima)
  • Opis posledica (povrede, oštećena imovina)
  • Dokaze (fotografije, lekarsko uverenje, poruke)

Primer formulacije: „Dana [datum] oko [vreme] časova, u stanu na adresi [adresa], [ime učinioca] me je napao tako što me je udario zatvorenom pesnicom u predelu lica, čime mi je naneo povredu nosa i podlive oko očiju. Događaju je prisustvovao/la [ime svedoka]. Odmah sam pozvao/la policiju i otišao/la na pregled u [naziv zdravstvene ustanove] gde mi je izdat lekarki izveštaj.“

Kako dokazati nasilje u porodici?

Dokazivanje nasilja može biti složen proces, ali postoje konkretni koraci koje možete preduzeti.

Vrste dokaza

Fizički dokazi:

  • Lekarsko uverenje o povredama
  • Fotografije modrica, ogrebotina ili drugih povreda
  • Oštećeni predmeti ili garderoba
  • Snimci sa sigurnosnih kamera

Dokumentacioni dokazi:

  • Poruke, mejlovi ili snimci razgovora
  • Zapisnici policije
  • Prethodni izveštaji o nasilju
  • Rešenja o izrečenim merama zaštite

Svedočenja:

  • Iskazi komšija koji su čuli ili videli nasilje
  • Izjave članova porodice
  • Iskazi lekara, socijalnih radnika ili nastavnika (posebno kod nasilja nad decom)

Važno: Privilegovani svedoci (bračni partner, bližnji srodnici) imaju pravo da ne svedoče, što može otežati dokazivanje. Zbog toga je bitno prikupiti i druge vrste dokaza.

Oslobađajuća presuda za nasilje u porodici

Do oslobađajućih presuda dolazi kada:

  • Žrtva nije ubedljiva pred sudom
  • Iskaz o načinu nastanka povreda nije saglasan sa veštačenjem
  • Privilegovani svedoci odustanu od svedočenja
  • Nema dovoljno dokaza za osudu
  • Nepostojanje elemenata dela (radnje ne ispunjavaju sve zakonske definicije nasilja u porodici)
  • Nedostatak namere (umišljaja)

Prema podacima, preko 60% krivičnih prijava za nasilje u porodici biva odbačeno zbog nedostatka dokaza ili nevoljnosti žrtava da svedoče.

Statistika od 60% odbačenih prijava može delovati obeshrabrujuće, ali uz pravilnu pravnu strategiju i adekvatno prikupljanje dokaza vaše šanse za zaštitu se značajno povećavaju. Iskusan advokat specijalizovan za porodično i krivično pravo zna kako da obezbedi dokaze koji će izdržati sudski postupak. Zakažite konsultaciju i saznajte kako možemo pomoći u vašem slučaju.

Hitne mere prilikom nasilja u porodici

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa dve vrste hitnih mera koje nadležni policijski službenik može izreći.

Vrste hitnih mera

1. Privremeno udaljenje iz stana

Ova mera se izriče kada žrtva i učinilac žive zajedno. Učinilac mora napustiti stan bez obzira na vlasništvo ili zakup nepokretnosti.

2. Privremena zabrana kontakta i prilaženja

Ova mera se izriče kada žrtva i učinilac ne žive zajedno. Učiniocu se zabranjuje:

  • Približavanje žrtvi na određenu udaljenost
  • Kontaktiranje žrtve bilo kojim sredstvom
  • Pristup u prostor oko mesta stanovanja ili rada žrtve

Trajanje hitnih mera

Hitna mera počinje da važi odmah po izricanju i traje do 48 sati, odnosno do odluke javnog tužioca o produženju.

Javni tužilac može produž iti hitnu meru za još 30 dana. Ukupno, hitne mere mogu trajati maksimalno 32 dana (48 sati + 30 dana).

Kršenje hitnih mera

Lice koje prekrši hitnu meru kazniće se zatvorom do 60 dana. Policija odmah privodi nasilnika i obaveštava javnog tužioca.

Mere zaštite od nasilja u porodici prema porodičnom zakonu

Pored hitnih mera, sud može odrediti mere zaštite koje traju duže i pružaju sveobuhvatniju zaštitu.

Nasilje u porodici zakon – mere zaštite

Prema Porodičnom zakonu, sud može odrediti:

  1. Izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana bez obzira na vlasništvo
  2. Izdavanje naloga za useljenje u porodični stan
  3. Zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti
  4. Zabrana pristupa u prostor oko stana ili radnog mesta
  5. Zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice

Postupak određivanja mera zaštite

Ko može podneti tužbu:

  • Član porodice prema kome je nasilje izvršeno
  • Zakonski zastupnik žrtve
  • Javni tužilac
  • Organ starateljstva (Centar za socijalni rad)

Hitnost postupka:

  • Prvo ročište se zakazuje u roku od 8 dana od prijema tužbe
  • Drugostepeni sud donosi odluku u roku od 15 dana od prijema žalbe

Trajanje mera zaštite

Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana. Vreme provedeno u pritvoru uračunava se u vreme trajanja mere.

Nasilje u porodici sudska praksa

Sudska praksa pokazuje nekoliko važnih stanovišta.

Krivično delo nasilje u porodici – sudska praksa

Trajnost radnje: Prema sudskoj praksi Vrhovnog suda, krivično delo nasilje u porodici može biti izvršeno jednom ili više puta, jer je radnja određena trajnim glagolom.

Pasivni subjekti: Svaki član porodice učinioca predstavlja poseban zaštitni objekt, što znači da nasilje prema više članova porodice predstavlja realni sticaj krivičnih dela.

Bivši supružnici: Bivši supružnici koji ne žive zajedno smatraju se članovima porodice ako imaju zajedničko dete.

Nasilje u porodici i posebne okolnosti

Alkoholizam i nasilje u porodici

Alkoholizam predstavlja značajan faktor rizika za nasilje u porodici. Prema istraživanjima, veliki broj slučajeva nasilja se dešava pod uticajem alkohola.

Pravne posledice:

  • Stanje pijanstva ne oslobađa učinioca krivične odgovornosti
  • Sud može uzeti u obzir alkoholizam kao otežavajuću okolnost
  • Može se odrediti obavezno lečenje od zavisnosti

Zaštita žrtava:

Ako je nasilnik pod dejstvom alkohola, policija može:

  • Privesti ga u zdravstvenu ustanovu na pregled
  • Zadržati ga dok ne otrezi
  • Izreći hitnu meru nakon procenjivanja stanja

Povlačenje prijave za nasilje u porodici

Mnoge žrtve razmišljaju o povlačenju prijave zbog straha, ekonomske zavisnosti ili pritiska porodice.

Važno: Krivična prijava se ne može povući nakon što je podneta javnom tužiocu. Krivično gonjenje za nasilje u porodici se goni po službenoj dužnosti, što znači da tužilac vodi postupak nezavisno od volje žrtve.

Međutim, žrtva može:

  • Iskoristiti pravo da ne svedoči (ako je privilegovani svedok)
  • Odustati od tužbe za mere zaštite po Porodičnom zakonu
  • Ne pojaviti se na suđenju (što može otežati dokazivanje)

Lažna prijava za nasilje u porodici

Lažno prijavljivanje predstavlja krivično delo iz člana 334 Krivičnog zakonika.

Kada postoji odgovornost:

Odgovornost postoji samo ako podnosilac prijave svesno i zlonamerno prijavi lice za koje zna da nije izvršilo krivično delo.

Kada ne postoji odgovornost:

Ako podnosilac prijave ima osnova da veruje da je krivično delo izvršeno, neće odgovarati za lažno prijavljivanje čak i ako:

  • Tužilaštvo odbaci prijavu
  • Sud donese oslobađajuću presudu
  • Nije bilo dovoljno dokaza

Ishod postupka po prijavi je potpuno irelevantan za odgovornost podnosioca prijave.

Da li zastareva nasilje u porodici?

Zastarelost krivičnog gonjenja znači da po isteku određenog vremena država više ne može goniti učinioca.

Rokovi zastarelosti

Prema članu 103 Krivičnog zakonika, zastarelost krivičnog gonjenja za nasilje u porodici zavisi od zaprećene kazne:

Zaprećena kaznaRok zastarelosti
Zatvor do 1 godine ili novčana kazna2 godine
Zatvor preko 1 godine3 godine
Zatvor preko 3 godina5 godina
Zatvor preko 5 godina10 godina
Zatvor preko 10 godina15 godina

Za osnovni oblik nasilja u porodici (kazna od 3 meseca do 3 godine), zastarelost krivičnog gonjenja nastupa 3 godine od izvršenja dela.

Za teže oblike sa zaprećenom kaznom preko 5 godina, zastarelost nastupa 10 godina od izvršenja.

Prekid zastarelosti

Rok zastarelosti se prekida sledećim radnjama:

  • Stavljanje zahteva za sprovođenje istrage
  • Podnošenje optužnice
  • Saslušanje okrivljenog
  • Veštačenje i uviđaj

Nakon prekida, rok zastarelosti počinje iznova da teče.

Nasilje u vezi – zaštita van braka

Nasilje u partnerskim odnosima van braka podleže istoj pravnoj zaštiti kao i nasilje između bračnih partnera.

Ko je zaštićen?

Zakon štiti:

  • Vanbračne partnere
  • Bivše partnere
  • Lica u emocionalnoj ili seksualnoj vezi
  • Partnere koji nikada nisu živeli zajedno ali imaju zajedničko dete

Specifičnosti proganjanja

Proganjanje (stalking) je posebno krivično delo iz člana 138a Krivičnog zakonika koje uključuje:

  • Neželjena komunikacija neposredno ili putem trećeg lica
  • Neovlašćeno praćenje ili preduzimanje drugih radnji u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji
  • Pojavljivanje na mestima gde se žrtva nalazi
  • Zloupotrebu podataka o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga (digitalni vid)
  • Pretnja napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica

Kazna za proganjanje je zatvor od tri meseca do tri godine.

Uloga advokata u slučajevima nasilja u porodici

Kada vam je potreban advokat za nasilje u porodici?

Stručna pravna pomoć je ključna u sledećim situacijama:

  • Podnošenje tužbe za mere zaštite
  • Zastupanje u krivičnom postupku (kao oštećeni ili okrivljeni)
  • Razvod braka zbog nasilja
  • Vođenje postupka za starateljstvo nad decom
  • Podnošenje odštetnih zahteva

Prednosti angažovanja advokata:

  • Poznavanje pravnih procedura i sudske prakse
  • Pravilno formulisanje tužbi i podnesaka
  • Zaštita vaših prava tokom postupka
  • Zastupanje pred sudom i drugim organima
  • Prikupljanje i prezentovanje dokaza na pravi način

Žrtve nasilja u porodici imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć prema posebnom zakonu, što znači da finansijski razlozi ne bi trebalo da budu prepreka za angažovanje stručne pomoći.

Kako odabrati pravog advokata?

Pri izboru advokata, obratite pažnju na:

  • Iskustvo u slučajevima porodičnog i krivičnog prava
  • Empatiju i razumevanje za vaš položaj
  • Dostupnost i spremnost za hitnu intervenciju
  • Transparentnost u vezi sa troškovima i procedurama
  • Preporuke od prethodnih klijenata

Kako dalje? – vaši sledeći koraci

Ako ste žrtva nasilja u porodici, niste sami i postoji put ka zaštiti.

Hitne radnje

  1. Osigurajte svoju bezbednost – napustite prostor ako postoji neposredna opasnost
  2. Pozovite policiju na broj 192
  3. Dokumentujte povrede – fotografije, lekarsko uverenje
  4. Obezbedite svedoke – razgovarajte sa komšijama ili poznanicima
  5. Kontaktirajte Centar za socijalni rad

Dugoročna zaštita

Nasilje u porodici nije privatna stvar već društveni problem koji zahteva pravnu intervenciju. Sistematsko kršenje ljudskih prava ne sme ostati nekažnjeno, a vi zaslužujete život bez straha i poniženja.

Kada se suočite sa složenom pravnom situacijom koja zahteva izradu tužbenog zahteva, stručna pravna pomoć može biti presudna za uspeh vašeg slučaja. Pravovremena reakcija i adekvatna pravna strategija mogu sprečiti dalje nasilje i obezbediti vam i vašoj deci sigurnu budućnost.

Najčešća Pitanja

Kako dokazati nasilje u porodici?

Način dokazivanja nasilja u porodici zavisi od vrste nasilja. Fizičko nasilje se dokazuje lekarskim uverenjima, fotografijama povreda i iskazima svedoka. Psihičko nasilje je teže dokazati i zahteva detaljnu dokumentaciju – poruke, mejlove, snimke, kao i iskaze lica koja su bila svedoci pretnji ili ponižavanja. Ekonomsko nasilje se dokazuje bankovnim izvodima, svedočenjima o kontroli novca i dokazima o sprečavanju zapošljavanja. Ključno je odmah prijaviti nasilje policiji kako bi se sačinio zvanični zapisnik i prikupili dokazi dok su još sveži.

Koje su hitne mere za nasilje u porodici?

Hitne mere za nasilje u porodici su dva osnovna vida zaštite koje nadležni policijski službenik može izreći odmah po proceni rizika. Prva mera je privremeno udaljenje učinioca iz stana, koja se primenjuje kada žrtva i nasilnik žive zajedno, bez obzira ko je vlasnik nepokretnosti. Druga mera je privremena zabrana kontakta i prilaženja žrtvi, koja se koristi kada ne žive zajedno. Obe mere počinju da važe odmah i traju 48 sati, a javni tužilac ih može produžiti za dodatnih 30 dana. Kršenje hitne mere predstavlja prekršaj koji se kažnjava zatvorom do 60 dana.

Kako prijaviti nasilje u porodici?

Nasilje u porodici se prijavljuje na tri načina. Možete pozvati policiju na broj 192 ili besplatni SOS telefon 0800 100 600 za hitnu intervenciju, obratiti se Javnom tužilaštvu opštine gde se nasilje dogodilo i podneti krivičnu prijavu, ili kontaktirati Centar za socijalni rad nadležan prema vašem mestu prebivališta. Prijavu može podneti žrtva, član porodice ili bilo koje drugo lice koje ima saznanje o nasilju. Možete prijaviti i anonimno, ali za hitnu policijsku intervenciju potrebno je ostaviti kontakt podatke. Nakon prijave, nadležni organi su dužni da odmah reaguju i preduzmu mere zaštite.

Da li zastareva nasilje u porodici?

Nasilje u porodici kao krivično delo podleže zastarelosti krivičnog gonjenja, što znači da nakon određenog vremena država ne može više goniti učinioca. Rok zastarelosti zavisi od težine dela i zaprećene kazne. Za osnovni oblik nasilja u porodici sa kaznenom zapretnjom od tri meseca do tri godine, zastarelost nastupa nakon tri godine od izvršenja dela. Za teže oblike sa kaznom preko pet godina, zastarelost je deset godina. Važno je napomenuti da se rok zastarelosti prekida svakom procesnom radnjom usmerenom prema okrivljenom, nakon čega počinje iznova da teče. Zbog toga je bitno što pre prijaviti nasilje.

Kome prijaviti nasilje u porodici?

Nasilje u porodici možete prijaviti policiji na broj 192, Javnom tužilaštvu nadležnom prema mestu gde se nasilje dogodilo, ili Centru za socijalni rad u vašoj opštini. Sve ove institucije su zakonom obavezane da reaguju na prijave i preduzmu mere zaštite. Policija je najbrža opcija za hitnu intervenciju i može odmah izreći hitne mere zaštite. Javno tužilaštvo pokreće krivično gonjenje, dok Centar za socijalni rad pruža socijalnu podršku i pomaže u zaštiti prava žrtve. Pored državnih organa, možete se obratiti i nevladinim organizacijama koje pružaju besplatnu pravnu i psihološku pomoć žrtvama nasilja.

Reference:

  1. Krivični zakonik Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019)
  2. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016, 10/2023)
  3. Porodični zakon („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011, 6/2015)
  4. Vrhovni sud Republike Srbije – Sudska praksa o krivičnom delu nasilje u porodici, dostupno na: https://www.vrh.sud.rs
  5. Republički zavod za statistiku – Prijave, optuženja i osude punoletnih učinilaca krivičnih dela, 2023.

Poslednji tekstovi