Kad majka gubi starateljstvo nad detetom: šta kaže zakon?
Jedno od pitanja koje najčešće postavljaju i očevi koji traže zaštitu za svoje dete i majke koje strahuju za svoje pravo je: pod kojim uslovima i kad majka gubi starateljstvo nad detetom? Odgovor se krije u Porodičnom zakonu Republike Srbije, a razumevanje zakona je prvi korak ka donošenju prave odluke.
Važno je odmah razjasniti terminologiju. Srpsko pravo koristi pojam vršenje roditeljskog prava, a ne „starateljstvo“ u onom smislu koji laici podrazumevaju. Starateljstvo u pravnom smislu je poseban institut koji važi samo za decu bez oba roditelja, kojim se bavi Centar za socijalni rad. Ono što većina ljudi naziva „starateljstvo nad detetom zakon“ reguliše kao vršenje roditeljskog prava, i upravo o tome govori ovaj tekst.
Šta je starateljstvo nad detetom u srpskom pravu?
Pre nego što odgovorimo na pitanje kada majka gubi starateljstvo, moramo razumeti šta taj pojam uopšte znači u srpskom pravnom sistemu.
Roditeljsko pravo pripada majci i ocu ravnopravno, po članu 7 Porodičnog zakona RS. To je skup prava i dužnosti koji postoji isključivo u interesu deteta, i može se ograničiti ili oduzeti jedino sudskom odlukom, iz razloga propisanih zakonom.
Starateljstvo (u strogom pravnom smislu) je nešto sasvim drugo. Organ starateljstva, odnosno Centar za socijalni rad, stara se o deci bez roditeljskog staranja (čl. 124 PZ). To su deca čiji su roditelji preminuli, nepoznati, lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti.
Šta znači samostalno vršenje, tj. „puno starateljstvo“ nad detetom?
Ono što laici najčešće nazivaju „puno starateljstvo nad detetom“ ili „samostalno starateljstvo nad detetom“ pravno se zove samostalno vršenje roditeljskog prava (čl. 77 PZ). To znači da jedan roditelj vrši sva prava i dužnosti prema detetu sam.
Samostalno vršenje nastupa u pet situacija:
- Drugi roditelj je nepoznat, preminuo ili lišen roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti
- Samo jedan roditelj živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava
- Sud donese odluku jer roditelji ne žive zajedno i nemaju sporazum o vršenju roditeljskog prava
- Sud oceni da sporazum koji su roditelji zaključili nije u interesu deteta
- Sud odobri sporazum kojim se roditelji saglase da jedan vrši roditeljsko pravo samostalno
Ključna napomena: roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ne gubi sva prava. Po članu 78 stav 3 PZ, taj roditelj zadržava pravo i dužnost izdržavanja deteta, pravo na lične odnose sa detetom, kao i pravo da zajedno odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta (obrazovanje, veći medicinski zahvati, promena prebivališta deteta i raspolaganje detetovom imovinom veće vrednosti).
Zakonski razlozi zbog kojih majka može izgubiti starateljstvo nad detetom
Srpski zakon poznaje dve vrste lišenja roditeljskog prava: potpuno i delimično. Obe se primenjuju jednako na majku i na oca, bez ikakve rodne razlike.
Potpuno lišenje roditeljskog prava (čl. 81 Porodičnog zakona)
Potpuno lišenje je najozbiljnija mera. Primenjuje se kada roditelj zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti prema detetu.
Zloupotreba prava obuhvata:
- Fizičko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje deteta
- Izrabljivanje deteta (silenje na preterani ili zakonom zabranjen rad)
- Podsticanje deteta na vršenje krivičnih dela
- Navikavanje deteta na rđave sklonosti
- Ako na drugi način zloupotebljava prava iz sadržine roditeljskog prava
Grubo zanemarivanje dužnosti obuhvata:
- Napuštanje deteta
- Ako se uopšte ne stara o detetu sa kojim živi
- Namerno izbegavanje izdržavanja ili sprečavanje kontakta deteta sa drugim roditeljem
- Izbegavanje stvaranja uslova za zajednički život sa detetom u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika
- Ako na drugi način grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava
Posledica potpunog lišenja: roditelj gubi sva prava iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti izdržavanja deteta, koja ostaje. Sud može istovremeno odrediti i mere zaštite od nasilja u porodici (čl. 81 st. 5 PZ).
Delimično lišenje roditeljskog prava (čl. 82 Porodičnog zakona)
Delimično lišenje važi kada roditelj nesavesno vrši jedno ili više prava iz sadržine roditeljskog prava. Prag je niži nego kod potpunog lišenja, pa sud može oduzeti samo određena prava, a ne sve odjednom.
| Vrsta lišenja | Pravni osnov | Prag | Posledica |
| Potpuno lišenje | Čl. 81 PZ | Zloupotreba ili grubo zanemarivanje | Gube se sva prava osim dužnosti izdržavanja |
| Delimično lišenje | Čl. 82 PZ | Nesavesno vršenje | Gube se samo određena prava |
Šta nije razlog za lišenje roditeljskog prava:
Materijalno siromaštvo samo po sebi nije zakonski osnov. Sud ne može oduzeti pravo roditelju isključivo zato što je siromašan. Ovo je važna zaštita koja sprečava diskriminaciju roditelja na osnovu imovinskog stanja.
Kako izgleda postupak za oduzimanje starateljstva?
Tužba za starateljstvo nad detetom, odnosno za lišenje roditeljskog prava, podnosi se Osnovnom sudu. Postupak je regulisan čl. 264 do 272 Porodičnog zakona.
Ko može podneti tužbu?
- Dete (uz kolizijskog staraoca ili privremenog zastupnika; dete starije od 10 godina može tražiti imenovanje)
- Drugi roditelj
- Organ starateljstva (Centar za socijalni rad)
- Javni tužilac
Sve dečije, zdravstvene i obrazovne ustanove, ustanove socijalne zaštite, pravosudni i drugi državni organi kao i svi građani, imaju pravo i obavezu da prijave osnove za lišenje nadležnom organu.
Tok postupka korak po korak
Postupak je označen kao naročito hitan. Evo kako izgleda u praksi:
- Podnošenje tužbe Osnovnom sudu po mestu prebivališta tuženog
- Prvo ročište mora se zakazati u roku od 8 dana od prijema tužbe
- Nalaz i stručno mišljenje Centra za socijalni rad (rok do 60 dana)
- Saslušanje deteta ako je sposobno za rasuđivanje (dete starije od 15 godina može samo birati kojeg roditelja preferira)
- Veštačenje od strane psihologa i psihijatara (u praksi angažuju se veštačke komisije specijalizovanih ustanova)
- Presuda suda na osnovu svih prikupljenih dokaza
Uloga Centra za socijalni rad
CSR ima poseban procesni položaj: nije stranka ni svedok, ali može predlagati dokaze, preduzimati procesne radnje i ulagati pravne lekove. Zaposleni u CSR-u koji rade na ovim predmetima su socijalni radnici, psiholozi, pedagozi i pravnici. Njihovo mišljenje nije obavezujuće za sud, ali sud koji donese suprotnu odluku mora je detaljno obrazložiti.
| Niste sigurni kako da zaštitite sebe ili svoje dete? Advokatska kancelarija Antić pruža stručnu pravnu pomoć u svim porodičnopravnim postupcima, uključujući sporove oko vršenja i lišenja roditeljskog prava. Ako imate pitanja ili vam je potrebna konsultacija, obratite nam se putem pro bono kontakta i dobijte odgovor od advokata sa iskustvom u porodičnom pravu. |
Starateljstvo nad detetom posle razvoda – kako sud odlučuje?
Starateljstvo nad detetom posle razvoda jedno je od najtežih pitanja u porodičnopravnim sporovima. Srpski zakon poznaje dva modela vršenja roditeljskog prava kad roditelji ne žive zajedno.
Zajedničko vršenje roditeljskog prava moguće je samo ako roditelji zaključe pisani sporazum koji sud odobri kao sporazuman u interesu deteta. To je opcija pre svega za sporazumne razvode gde postoji komunikacija između roditelja. Sporazum mora sadržati odredbu o tome gde dete živi.
Samostalno vršenje roditeljskog prava nastupa u spornom razvodu braka, kada nema sporazuma ili sud oceni da sporazum nije u interesu deteta. Sud tada odlučuje koji roditelj vrši pravo samostalno, a drugi zadržava prava propisana čl. 78 st. 3 PZ.
Faktori koje sud ceni pri odlučivanju su:
- Emocionalna vezanost deteta za svakog roditelja
- Kapaciteti svakog roditelja za brigu o detetu
- Dosadašnje angažovanje roditelja u odgoju
- Uzrast i potrebe deteta
- Mišljenje CSR-a i veštaka
- Mišljenje samog deteta (posebno od 10. godine naviše)
Pre nego što se dođe do sudske odluke, obavezno se sprovodi posredovanje pred organom starateljstva, koje ima dve faze: pokušaj mirenja i pokušaj nagodbe. Tokom mirenja advokati ne mogu prisustvovati, dok u fazi nagodbe mogu.
Da li se odluka suda može promeniti?
Da, odnosno sama odluka o vršenju roditeljskog prava nije konačna zauvek. Vrhovni sud je u predmetu Rev 129/2018 potvrdio da se odluka može izmeniti, ali samo uz bitno izmenjene okolnosti u životu roditelja ili deteta. Sama želja jednog roditelja nije dovoljna. Postupak za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava pokreće se novom tužbom pred sudom.
Starateljstvo nad detetom u vanbračnoj zajednici
Mnogi roditelji misle da su vanbračna deca u lošijem položaju. To nije tačno. Član 6 stav 4 Porodičnog zakona izričito propisuje: dete rođeno van braka ima jednaka prava kao dete rođeno u braku.
Starateljstvo nad detetom u vanbračnoj zajednici regulisano je potpuno istim pravilima kao i za bračne parove. Isti modeli vršenja roditeljskog prava važe, ista nadležnost suda, isti postupak.
Jedina proceduralna razlika je utvrđivanje očinstva. Dok se kod bračnih parova suprug automatski smatra ocem, kod vanbračnih partnera očinstvo se utvrđuje:
- Priznavanjem pred matičarem (dobrovoljno)
- Sudskom presudom (ako otac odbija da prizna)
Kada se vanbračna zajednica raspadne, nema formalnog razvoda, ali postupak za uređivanje vršenja roditeljskog prava je identičan. Tužba se podnosi Osnovnom sudu, a sud primenjuje iste kriterijume kao kod razvoda braka.
Da li majka može povratiti starateljstvo nad detetom?
Gubitak roditeljskog prava nije uvek trajan. Porodični zakon u članu 83 predviđa mogućnost povraćaja.
Roditelju se vraća roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio lišen. Postupak mogu pokrenuti i sam roditelj koji je lišen prava i Centar za socijalni rad. Sud će uvek proceniti da li je povraćaj u interesu deteta.
Postoji jedna važna granica: ako je dete u međuvremenu usvojeno, povraćaj roditeljskog prava više nije moguć. Usvojenje trajno menja porodičnopravni status deteta i ne može se poništiti radi vraćanja prava biološkom roditelju.
Starateljstvo i interes deteta – šta morate znati pre nego što krenete?
Pitanja o starateljstvu nad detetom spadaju u neke od najosetljivijih i najsloženijih porodičnopravnih situacija. Svaki slučaj je drugačiji, a ishod zavisi od konkretnih okolnosti, prikupljenih dokaza i procene suda u svetlu najboljeg interesa deteta. Zakon ne staje automatski na stranu majke niti oca, već uvek polazi od jednog jedinog principa: šta je za dete najbolje.
Bez obzira na to da li ste roditelj koji želi da zaštiti dete od štetnog uticaja drugog roditelja, ili roditelj koji strahuje da će izgubiti pravo na sopstveno dete, jasno razumevanje zakona i blagovremena pravna pomoć čine ogromnu razliku u ishodu postupka.
Advokatska kancelarija Antić je specijalizovana za porodično pravo i ima iskustvo u zastupanju u svim vrstama sporova o roditeljskom pravu. Kontaktirajte nas putem pro bono forme i saznajte koji koraci su najbolji za vašu specifičnu situaciju.
Najčešća pitanja
Da li dete „pripada“ majci do određene starosti?
Ne, srpski zakon ne propisuje starosnu granicu po kojoj bi dete automatski ostajalo s majkom. Sud uvek odlučuje prema najboljim interesima konkretnog deteta, bez obzira na uzrast.
Da li otac može dobiti starateljstvo nad detetom?
Da, jer je zakon je rodno neutralan (čl. 7 PZ). Oba roditelja imaju jednaka prava i jednake šanse pred sudom.
Ko donosi odluku o starateljstvu, sud ili Centar za socijalni rad?
Odluku donosi sud. CSR daje stručno mišljenje koje je važan, ali ne i obavezujući input za sudsku odluku.
Koliko traje postupak za lišenje roditeljskog prava?
Postupak je zakonom označen kao naročito hitan (prvo ročište u roku od 8 dana), ali uz veštačenja i pribavljanje mišljenja CSR-a u praksi može trajati nekoliko meseci.
Da li siromašna majka može izgubiti starateljstvo?
Ne, materijalno siromaštvo samo po sebi nije zakonski osnov za lišenje roditeljskog prava.