Naslednička izjava: kompletni pravni vodič za prihvatanje i odricanje od nasledstva
Naslednička izjava je formalna izjava volje kojom naslednik prihvata ili se odriče nasleđa, i predstavlja jedan od najvažnijih pravnih trenutaka u svakom ostavinskom postupku u Srbiji. Iza svake nasledničke izjave stoji osoba koja je upravo izgubila nekoga bliskoga i koja se u jednom od najtežih životnih perioda suočava sa pravnim obavezama.
Da li znate da je ta izjava neopoziva? Da delimično odricanje nije moguće po srpskom zakonu? Da „odricanje u korist brata“ pravno nije odricanje nego poklon? U ovom vodiču Advokatska kancelarija Antić iz Beograda objašnjava sve što treba da znate o nasledničkim izjavama, uključujući proceduru, cene, obrasce i posebne slučajeve kao što su maloletnici i naslednici koji žive u inostranstvu.
Šta je naslednička izjava i zašto je važna u svakom ostavinskom postupku u Srbiji?
Naslednička izjava je jednostrani pravni posao kojim potencijalni naslednik izričito iskazuje volju prema zaostavštini umrlog lica. Pravni osnov se nalazi u Zakonu o nasleđivanju RS („Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 i 6/2015), konkretno u čl. 212 do čl. 220, kao i u Zakonu o vanparničnom postupku (čl. 96 st. 2, čl. 113 st. 3, čl. 115, čl. 118).
Svaka naslednička izjava u Srbiji ima tri osnovna pravna svojstva bez izuzetka:
- Ona je neopoziva, što znači da se jednom data izjava ne može povući.
- Nedeljiva je, što znači da naslednik ne može prihvatiti samo deo nasledstva.
- I bezuslovna je, što znači da izjava ne sme biti vezana za uslov ili rok jer, ako naslednik pokuša da postavi uslov, cela izjava ostaje bez pravnog dejstva.
| Vrsta izjave | Naziv | Pravni efekat |
| „Prihvatam se nasledstva“ | Pozitivna naslednička izjava | Naslednik stiče imovinu i preuzima odgovornost za dugove |
| „Odričem se nasledstva“ | Negativna naslednička izjava | Naslednik se smatra kao da nikada nije bio naslednik |
| „Odričem se u korist brata/sestre“ | Nije odricanje, nego prihvatanje uz ustupanje | Tretira se kao poklon; primenjuju se pravila o poklonu |
Posebno je važno naglasiti da delimična naslednička izjava nije dozvoljena po srpskom pravu. Prema čl. 214 ZN, odricanje ne može biti delimično, a prema čl. 220 ZN, prihvatanje ne može biti delimično. Ovo potvrđuje i čl. 113 st. 3 ZVP, koji propisuje da sud posebno upozorava naslednika da delimično odricanje ne proizvodi pravno dejstvo.
Ako se do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik ne odrekne nasleđa, smatraće se da ga je primio prema čl. 219 ZN. Pasivno ponašanje ima isti pravni efekat kao pozitivna naslednička izjava. Više o sistemu nasleđivanja možete pročitati na stranici advokat za nasledno pravo.
Pozitivna naslednička izjava znači prihvatanje nasledstva sa svim pravima i obavezama
Pozitivna naslednička izjava „Prihvatam se nasledstva“ znači da naslednik stiče sva imovinska prava koja čine zaostavštinu, ali ujedno preuzima i odgovornost za dugove ostavioca. Ova odgovornost je ograničena na vrednost nasledne imovine, što znači da naslednik nikada ne odgovara sopstvenom ličnom imovinom za dugove koji premašuju vrednost nasledstva.
Primer: ostaviočeva imovina vredi 50.000 EUR, a dugovi iznose 60.000 EUR. Naslednik koji prihvati nasledstvo preuzima imovinu od 50.000 EUR i odgovara za dugove samo do tog iznosa.
Pozitivna izjava nastaje na dva načina.
Izričita izjava podrazumeva da naslednik pred sudom ili notarom jasno kaže ili napiše da prihvata nasledstvo.
Prećutna (konkludentna) izjava nastaje kada naslednik raspolaže imovinom iz zaostavštine jer takvo ponašanje zakon tumači kao prihvatanje (čl. 219 ZN). Mere čuvanja imovine i redovno upravljanje nasleđenom imovinom nisu prihvatanje nasledstva.
Prihvatanje ne može biti delimično ni uslovljeno. Ako naslednik izjavi „Prihvatam se nasledstva, ali samo nekretnine“, ta izjava nema pravno dejstvo.
Negativna naslednička izjava – odricanje od nasledstva i odricanje u korist drugog lica
Negativna naslednička izjava nosi najteže posledice od svih nasledničkih izjava u srpskom pravu, jer naslednik gubi sva prava iz zaostavštine bez mogućnosti da izjavu povuče. Pre nego što izjavite „Odričem se nasledstva“, važno je razumeti šta se tačno dešava sa Vašim naslednim delom i ko ga tada preuzima.
Kada se naslednik odriče od nasledstva – šta se dešava
Negativna naslednička izjava je izjava kojom naslednik izjavljuje „Odričem se nasledstva“. Pravna posledica je dalekosežna: prema čl. 213 ZN, naslednik koji se odrekao smatra se kao da nikada nije bio naslednik, što je takozvana pravna fikcija predumrlosti. Odricanje se može dati sve do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka; nakon što sud ili notar donese rešenje o nasleđivanju, odricanje više nije moguće.
Ko tada nasleđuje taj deo?
Ako naslednik koji se odrekao ima potomke, oni nasleđuju po pravu predstavljanja (čl. 10 ZN), kao da je roditelj umro pre ostavioca. Ako nema potomaka, nasledni deo prelazi na ostale naslednike istog naslednog reda.
Odricanje ne sme biti uslovljeno niti delimično. Ako naslednik pokuša da postavi uslov, celokupna izjava ostaje bez dejstva prema čl. 214 ZN, a ne samo postavljeni uslov.
Odricanje u korist određenog lica i promena nasledničke izjave
Ovo je jedna od najtipičnijih zabluda u srpskom ostavinskom pravu. „Odricanje u korist brata“ ili „odricanje u korist sestre“ zakonski nije odricanje od nasledstva. Prema čl. 216 ZN, ovakva izjava se tumači kao prihvatanje nasledstva uz istovremeni prenos naslednog dela na imenovanog naslednika.
Na taj odnos primenjuju se pravila o poklonu između srodnika i mogu nastati poreske posledice koje naslednik nije planirao.
Promena nasledničke izjave nije moguća ni u jednom slučaju. Obe vrste izjave su neopozive po zakonu: čl. 214 st. 3 za odricanje i čl. 220 st. 3 za prihvatanje. Jedini pravni lek je tužba za poništaj u parničnom postupku, i to isključivo iz razloga prinude, pretnje, prevare ili zablude.
Subjektivni rok za tužbu je 1 godina od saznanja za razlog poništaja, a objektivni rok je 3 godine u svakom slučaju. Sudska praksa Vrhovnog suda (Rev 2611/2019) potvrđuje da samo davalac izjave lično može tražiti poništaj, dok drugi naslednici ili treća lica to ne mogu.
| Razmišljate o odricanju od nasledstva ili niste sigurni šta je ispravno u Vašoj situaciji? Naslednička izjava je neopoziva i može imati trajne imovinskopravne posledice. Advokatska kancelarija Antić pruža pravnu konsultaciju za sve nasledničke situacije u Srbiji. Naši advokati procenjuju vrednost zaostavštine, dugove i porodičnu situaciju pre nego što Vi potpišete bilo šta.Zakažite inicijalnu konsultaciju. |
Naslednička izjava kod notara – procedura, solemnizacija i potrebna dokumentacija
Nasednička izjava kod notara prolazi kroz strogo određenu proceduru, a najveća greška koju naslednici prave je ta što ne znaju razliku između solemnizacije i obične overe potpisa. Ove dve radnje nisu isto, ne koštaju isto i ne proizvode isti pravni efekat, a zamena jedne za drugu može dovesti do odbijanja izjave.
Solemnizacija nasledničke izjave i razlika od obične overe potpisa
Od 2016. godine, ostavinski postupci se pretežno vode pred javnim beležnicima (notarima) kao poverenicima suda, a ne pred sudom. Postoje tri načina na koje naslednik može dati pismenu nasledničku izjavu.
Najčešći način je usmena izjava na ročištu, gde naslednik lično dođe pred notara koji vodi postupak i potpiše zapisnik (ZVP čl. 118 st. 1). Nema posebnih troškova osim ukupne notarske takse za postupak.
Drugi način je pismena naslednička izjava sa solemnizacijom. Naslednik sačinjava pisanu izjavu i tu izjavu mora da da na solemnizaciju kod bilo kog javnog beležnika. Solemnizacija znači da beležnik utvrđuje identitet stranke, čita dokument naglas i stavlja klauzulu solemnizacije. Cena solemnizacije iznosi oko 3.960 dinara.
A evo i ključne razlike: prosta overa potpisa („mala overa“) NIJE dovoljna za pismenu nasledničku izjavu jer je potrebna puna solemnizacija. Stav Javnobeležničke komore Srbije (paragraf.rs, januar 2023) ovo izričito potvrđuje.
Treći način je davanje izjave preko punomoćnika. Za punomoćje je dovoljna samo „mala overa“ potpisa (ne solemnizacija), koja košta oko 360 dinara. Punomoćnik ne mora biti advokat jer naslednička izjava nije parnična radnja već materijalnopravni posao (čl. 89 ZOO). Ovo je potvrdio Stručni savet Javnobeležničke komore u julu 2018.
Pismena naslednička izjava i punomoćje se dostavljaju notaru koji vodi ostavinski postupak, koji proverava formalnu ispravnost pre nego što je evidentira.
Dokumentacija potrebna za ostavinski postupak
Za zakazivanje ročišta kod notara potrebno je pripremiti sledeće dokumente:
- Lična karta ili pasoš naslednika
- Izvod iz matične knjige umrlih (umrlica) ostavioca
- Izvodi iz matičnih knjiga rođenih za sve naslednike
- Izvod iz matične knjige venčanih ako je naslednik supružnik ostavioca
- List nepokretnosti za svaku nekretninu (oko 1.850 dinara po listu, Beograd)
- Podaci o bankovnim računima, vozilima i drugoj pokretnoj imovini
- Testament ako postoji
- Podaci o dugovima ostavioca
- Ako je ostavilac bio penzioner izvod iz PIO fonda o neisplaćenim penzijama
- Ukoliko su naslednici angažovali advokata, prilaže se i punomoćje
Naslednička izjava u inostranstvu i davanje izjave preko punomoćnika
Ako živite van Srbije, niste oslobođeni obaveze učešća u ostavinskom postupku, ali imate tri zakonski predviđene opcije koje ne zahtevaju dolazak u zemlju. Koja opcija je najpraktičnija zavisi od države u kojoj živite i od toga da li se odričete ili prihvatate nasledstvo.
Tri opcije za naslednike koji žive van Srbije
Naslednik koji živi u inostranstvu ima tri zakonski predviđene opcije za davanje nasledničke izjave u srpskom ostavinskom postupku:
- Prva opcija je davanje izjave pred srpskim konzulatom ili ambasadom. Ovo je izričito predviđeno u čl. 118 st. 4 ZVP. Konzulat uzima izjavu na zapisnik ili overava potpis na pisanoj izjavi i prosleđuje je nadležnom notaru u Srbiji. Konzularna taksa za overu potpisa iznosi tipično oko 62 USD, zavisno od konzulata.
- Druga opcija je overa izjave pred stranim notarom uz Apostille sertifikat za države potpisnice Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava. Za neke države sa kojima Srbija ima bilateralni ugovor o oslobađanju od legalizacije, dovoljna je prosta notarizacija bez apostila.
- Treća opcija je davanje specijalnog punomoćja overenog u konzulatu ili sa apostilom, čime naslednik ovlašćuje nekoga u Srbiji da u njegovo ime da nasledničku izjavu pred domaćim notarom.
Naslednička izjava na engleskom jeziku nije prihvatljiva u domaćim postupcima.
Postupak se vodi isključivo na srpskom jeziku, a svaki dokument sačinjen na stranom jeziku mora biti preveden od strane ovlašćenog sudskog tumača pre nego što se preda notaru. Ako imate složenu naslednu situaciju sa elementom inostranosti, na raspolaganju Vam je i naša stranica o međunarodnom nasleđivanju.
Specijalno punomoćje: šta mora da sadrži
Za negativnu nasledničku izjavu neophodno je specijalno punomoćje sa izričitim ovlašćenjem za odricanje. Opšte punomoćje nije dovoljno. Punomoćje mora jasno da sadrži: ime i prezime ostavioca, broj ostavinskog predmeta ako je poznat i nedvosmisleno ovlašćenje punomoćnika da se u ime vlastodavca odriče nasledstva ili prihvata nasledstvo po konkretnom predmetu.
Punomoćnik ne mora biti advokat.
| Živite u inostranstvu i ne možete lično doći u Srbiju za ostavinski postupak? Advokatska kancelarija Antić nudi kompletnu pravnu podršku na daljinu: pripremu punomoćja koje možete overiti u konzulatu ili uz apostil, zastupanje pred notarom u Beogradu i kompletnu komunikaciju u Vaše ime. Kontaktirajte nas i saznajte kako možemo da rešimo ceo postupak bez Vašeg dolaska u Srbiju.Pišite nam odmah. |
Naslednička izjava maloletnika zahteva saglasnost organa starateljstva
Maloletno lice ne može samostalno da da nasledničku izjavu. U ostavinskom postupku u ime maloletnog naslednika nastupa zakonski zastupnik, to jest roditelj ili, u odsustvu roditelja, staralac.
Ključno pravno pravilo koje mnogi roditelji ne znaju nalazi se u Porodičnom zakonu RS (čl. 64). Za negativnu nasledničku izjavu koja se odnosi na nepokretnosti (bilo koje vrednosti) ili pokretne stvari veće vrednosti, zakonski zastupnik ne može sam doneti tu odluku, nego mora prethodno pribaviti saglasnost organa starateljstva, to jest Centra za socijalni rad. Ova saglasnost može biti prethodna ili naknadna, ali bez nje izjava se može naknadno poništiti.
Logika ovog pravila je zaštita imovinskih interesa deteta: roditelj ne može olako da „pokloni“ nasledstvo svog deteta drugom nasledniku.
Prema čl. 4 st. 2 ZVP, sud i notar su dužni da obaveste organ starateljstva o svakom ostavinskom postupku koji se tiče maloletnog lica.
Ako ste roditelj koji želi da da nasledničku izjavu u ime maloletnog deteta, posebno u slučaju odricanja, preporučujemo da pre izjave konsultujete advokata koji će proceniti da li je saglasnost organa starateljstva potrebna u konkretnom slučaju.
Koliko košta naslednička izjava i gde naći obrazac za popunjavanje u Srbiji
Koliko zapravo košta naslednička izjava zavisi od toga kako se izjava daje i kolika je vrednost zaostavštine. U nastavku su konkretni iznosi za sve situacije, uključujući notarsku taksu za ceo ostavinski postupak, solemnizaciju pismene izjave i overu punomoćja.
Cena nasledničke izjave i ostavinskog postupka 2026. godine
Usmena naslednička izjava data na ročištu kod notara ne naplaćuje se posebno, nego je uključena u ukupnu notarsku taksu za ceo ostavinski postupak. Ta taksa se obračunava prema vrednosti zaostavštine po Javnobeležničkoj tarifi („Sl. glasnik RS“, br. 12/2016, izmenjenoj 2025). Od 12. jula 2025. vrednost jednog boda iznosi 180 dinara bez PDV-a.
| Vrednost zaostavštine | Notarska taksa (2026) |
| Do 150.000 RSD | 3.600 RSD (20 bodova) |
| 150.001 do 600.000 RSD | 7.200 RSD (40 bodova) |
| 600.001 do 1.500.000 RSD | 10.800 RSD (60 bodova) |
| 1.500.001 do 2.500.000 RSD | 16.200 RSD (90 bodova) |
| 2.500.001 do 5.000.000 RSD | 21.600 RSD (120 bodova) |
| 5.000.001 do 10.000.000 RSD | 54.000 RSD (300 bodova) |
| Preko 10.000.000 RSD | Maks. 72.000 RSD (400 bodova) |
Uz notarsku taksu za ostavinski postupak, računajte i na sledeće odvojene troškove: solemnizacija pismene nasledničke izjave iznosi oko 3.960 dinara; overa punomoćja (mala overa) iznosi oko 360 dinara; list nepokretnosti iznosi oko 1.850 dinara po parceli za Beograd; izvod iz matičnih knjiga iznosi oko 420 dinara po dokumentu.
Naslednička izjava – formular, obrazac i kako se piše i popunjava
Ne postoji jedan jedinstven državni formular nasledničke izjave koji propisuje ministarstvo ili sud, ali u praksi postoji ustaljeni šablon koji se prihvata. Besplatan obrazac nasledničke izjave u PDF formatu možete preuzeti na stranici koja izlistava besplatne obrazace, a primer popunjene izjave dostupan je na stranici koja pokriva primer nasledničke izjave.
Svaki formular nasledničke izjave koji je pravno validan mora da sadrži sledeće elemente:
- Puno ime i prezime, datum i mesto rođenja, JMBG, broj lične karte i adresa davaoca izjave
- Identifikacija ostavioca: ime, datum i mesto rođenja, poslednje prebivalište i datum smrti
- Naziv suda ili notara koji vodi postupak i broj ostavinskog predmeta ako je poznat
- Jasan opis srodstvenog odnosa sa ostaviocem
- Jasna izjava volje: „Prihvatam se nasledstva“ ili „Odričem se nasledstva“
- Naznačenje osnova naslednog prava: zakonski, testamentarni ili nužni deo
- Konstatacija da je izjava izraz slobodne volje i da je naslednik upoznat sa njenom neopozivošću
- Datum, mesto i svojeručni potpis davaoca izjave
Obrazac je polazišna tačka, ali nije zamena za individualni pravni savet. Pogrešno sastavljen formular može imati ozbiljne pravne posledice, posebno kod svojeručnog testamenta i testamentarnog nasleđivanja.
Advokatska kancelarija Antić – pravna pomoć pre nego što potpišete nasledničku izjavu
Naslednička izjava je neopoziva. Ne možete je promeniti, povući niti delimično izmeniti kada je jednom potpisana pred notarom ili sudom. Jedna greška u proceni može značiti prihvatanje dugova koje niste znali da postoje, gubitak imovine koja je bila pogrešno procenjena ili poreske obaveze na koje niste računali.
Advokatska kancelarija Antić pruža kompletnu pravnu pomoć u ostavinskim postupcima: od analize zaostavštine i procene dugova, kroz sastavljanje nasledničkih izjava i punomoćja, do zastupanja pred notarom i sudom u Srbiji. Bez obzira da li ste u Beogradu, u drugom gradu ili u inostranstvu, možete nam se obratiti telefonom na +381 63 737 44 37 ili putem kontakt forme.
| Pre nego što date nasledničku izjavu, razgovarajte sa advokatom. Jedna konsultacija može Vam uštedeti mesece pravnih komplikacija i imovinskih gubitaka koji se ne mogu ispraviti.Zakažite inicijalnu konsultaciju odmah. |
Najčešća pitanja o nasledničkoj izjavi u Srbiji
Šta je naslednička izjava i da li je obavezna?
Naslednička izjava je formalna izjava volje kojom naslednik prihvata ili se odriče nasleđa u ostavinskom postupku pred sudom ili javnim beležnikom u Srbiji. Nije obavezna u tom smislu što ne postoji kazna za onoga ko je ne da, ali ćutanje ima pravni efekat: ako naslednik ne da nikakvu izjavu do okončanja prvostepenog postupka, zakon smatra da je nasledstvo prihvatio (čl. 219 ZN). Izričita izjava je preporučljiva radi pravne sigurnosti, naročito u slučaju odricanja.
Da li mogu da se odreknem nasledstva u korist brata ili sestre?
Možete, ali to pravno nije odricanje. Prema čl. 216 ZN, „odricanje u korist drugog naslednika“ zakon tretira kao prihvatanje nasledstva uz istovremeni prenos naslednog dela tom nasledniku po pravilima o poklonu. To može imati poreske posledice jer se primenjuju propisi o porezu na poklon između srodnika, a ne propisi koji važe za čisto odricanje od nasledstva.
Koliko košta naslednička izjava kod notara u Srbiji?
Usmena izjava na ročištu je uključena u ukupnu notarsku taksu za ostavinski postupak, koja se kreće od oko 3.600 dinara za manje zaostavštine do maksimalno 72.000 dinara za zaostavštine veće od 10.000.000 dinara. Solemnizacija pismene nasledničke izjave iznosi oko 3.960 dinara. Overa punomoćja iznosi oko 360 dinara. Vrednost notarskog boda je od jula 2025. godine 180 dinara.
Kako da dam nasledničku izjavu ako živim u inostranstvu?
Imate tri opcije. Prva je davanje izjave pred srpskim konzulatom ili ambasadom, što je izričito predviđeno u čl. 118 st. 4 ZVP. Druga je overa izjave pred stranim notarom uz Apostille sertifikat za države potpisnice Haške konvencije. Treća je davanje specijalnog punomoćja koje možete overiti u konzulatu i kojim ovlašćujete nekoga u Srbiji da u Vaše ime da izjavu pred domaćim notarom. Izjava na engleskom nije prihvatljiva bez overenog prevoda sudskog tumača.
Da li mogu da promenim nasledničku izjavu nakon što sam je dao ili dala?
Naslednička izjava je neopoziva po zakonu (čl. 214 ZN za odricanje, čl. 220 ZN za prihvatanje). Jedini izuzetak je tužba za poništaj u parničnom postupku iz razloga prinude, pretnje, prevare ili zablude, i to u roku od 1 godine od saznanja za razlog poništaja, a najduže 3 godine od davanja izjave. Prema presudi Rev 2611/2019 Vrhovnog kasacionog suda, samo davalac izjave može tražiti poništaj, a ne treća lica ni drugi naslednici.
