NASLEDNIČKA IZJAVA – SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O PRIHVATANJU I ODRICANJU OD NASLEDSTVA

U postupku nasleđivanja jedan od najvažnijih trenutaka je davanje nasledničke izjave. Upravo ovom izjavom naslednik odlučuje da li prihvata ili se odriče nasledstva, a od te odluke zavise sva njegova prava i obaveze prema zaostavštini.

U nastavku objašnjavamo šta naslednička izjava znači, koje su njene vrste, kako se daje pred sudom i notarom, kako funkcioniše specijalno punomoćje za davanje izjave, kao i koja su pravila ako dođe do spora između naslednika.

Sadržaj:

1. ŠTA PREDSTAVLJA NASLEDNIČKA IZJAVA?
2. POZITIVNA NASLEDNIČKA IZJAVA
3. NEGATIVNA NASLEDNIČKA IZJAVA
4. ODRICANJE NASLEDSTVA U KORIST DRUGOG
5. POSTUPAK DAVANJA NASLEDNIČKE IZJAVE U OSTAVINSKOM POSTUPKU PRED SUDOM ILI JAVNIM BELEŽNIKOM
6. PUNOMOĆJE ZA DAVANJE NASLEDNIČKE IZJAVE
7. SPORNE SITUACIJE I UPUĆIVANJE NA PARNICU U OSTAVINSKOM POSTUPKU
8. REŠENJE O NASLEĐIVANJU
9. ŽALBA NA REŠENJE O NASLEĐIVANJU
10. NAKNADNO PRONAĐENA IMOVINA, TESTAMENT ILI NASLEDNIK
11. NASLEDNIČKA IZJAVA PRIMER
12. ČESTO POSTAVLJENA PITANJA
13. ZAKLJUČAK

1. ŠTA PREDSTAVLJA NASLEDNIČKA IZJAVA?

Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015) (u daljem tekstu: Zakon), zaostavština prelazi na naslednike po sili zakona u trenutku smrti ostavioca.

Međutim, naslednik ima pravo da odluči da li će nasledstvo zadržati ili ga se odreći – i upravo ta odluka se izražava nasledničkom izjavom. Dakle naslednička izjava je izjava volje naslednika kojom on izražava da li prihvata nasledstvo (pozitivna naslednička izjava) ili se odriče nasledstva (negativna naslednička izjava).

Ako naslednik ne da nikakvu izjavu, Zakon pretpostavlja se da je nasledstvo prihvaćeno. To znači da čak i pasivno ponašanje naslednika ima dejstvo pozitivne nasledničke izjave.

Naslednička izjava mora biti lična, bezuslovna i neopoziva, što znači da se jednom data izjava ne može povući, osim ako je data pod pretnjom, prinudom ili u zabludi, kada se može poništiti tužbom u parničnom postupku.

2. POZITIVNA NASLEDNIČKA IZJAVA

Pozitivna naslednička izjava je izjava kojom naslednik prihvata nasleđe. Time naslednik stiče pravo svojine na imovini koja čini zaostavštinu, ali i odgovornost za dugove ostavioca, i to do visine vrednosti nasledstva. Na primer: ako je ostaviočeva imovina vredna 50.000 evra, a dugovi iznose 60.000 evra, naslednik odgovara samo do 50.000 evra (njegovom ličnom imovinom se dugovi ne mogu naplatiti).

Bitne karakteristike pozitivne nasledničke izjave su:

• Neopozivost – jednom data izjava se ne može povući; može se poništiti samo tužbom ako je posledica prinude, pretnje ili zablude.
• Nedeljivost – naslednik se ne može delimično odreći nasleđa (npr. odreći samo dela imovine).
• Neuslovljenost – izjava ne može biti data pod uslovom ili rokom a ako se tako formuliše, smatra se da nema pravno dejstvo.

Zakon štiti naslednika tako što njegova odgovornost za obaveze ostavioca nikada ne prelazi vrednost nasledstva koje je stekao. Dakle, naslednik neće odgovarati svojom ličnom imovinom.

3. NEGATIVNA NASLEDNIČKA IZJAVA

Naslednik koji ne želi da prihvati nasledstvo može dati negativnu nasledničku izjavu.
Ovom izjavom naslednik se odriče svih prava iz ostavine i Zakon ga tretira kao da nikada nije bio naslednik.

Negativna naslednička izjava može se dati sve do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka. Nakon što sud donese rešenje o nasleđivanju, odricanje više nije moguće.

Kao i kod pozitivne nasledničke izjave, negativnu nasledničku izjavu karakteriše:

• Neopozivost – jednom data izjava se ne može povući; može se poništiti samo tužbom ako je posledica prinude, pretnje ili zablude.
• Nedeljivost – naslednik se ne može delimično odreći nasleđa (npr. odreći samo dela imovine).
• Neuslovljenost – izjava ne može biti data pod uslovom ili rokom a ako se tako formuliše, smatra se da nema pravno dejstvo.

Naslednik se može odreći nasleđa u korist nekog od sanaslednika. Tada se po zakonu smatra da je to prihvatanje nasleđa, uz istovremeno ustupanje naslednog dela sanasledniku. 

Kada se naslednik odrekne nasledstva, njegov deo prelazi na njegove potomke (ako ih ima) ili na druge naslednike u istoj naslednoj liniji.
Sud će naslednika upozoriti da se izjava daje samo u njegovo ime i da ne proizvodi dejstvo prema drugima.

4. ODRICANJE OD NASLEDSTVA U KORIST DRUGOG NASLEDNIKA

Ovo je situacija koja u praksi često izaziva zabunu.
Odricanje od nasledstva u korist drugog naslednika u pravnom smislu nije pravo odricanje, već prihvatanje nasledstva uz istovremeno ustupanje naslednog dela drugome.

Drugim rečima, naslednik koji izjavljuje da se „odriče u korist drugog naslednika“ zapravo je prihvatio nasledstvo, a zatim ga poklanja drugom nasledniku.

Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz ustupanje naslednog dela.  Takva radnja ima pravnu snagu ugovora o poklonu.

Posledice u praksi:

• Prenos naslednog dela u korist drugog može imati porezne posledice, jer se tretira kao poklon između srodnika.

Zbog toga je veoma važno da naslednik koji želi da “ustupi” svoj deo drugom nasledniku to učini svesno i uz prethodni pravni savet, jer ova radnja proizvodi trajna imovinskopravna dejstva.

5. POSTUPAK DAVANJA NASLEDNIČKE IZJAVE U OSTAVINSKOM POSTUPKU PRED SUDOM ILI JAVNIM BELEŽNIKOM

Naslednička izjava može se dati pred sudom koji vodi ostavinski postupak ili pred javnim beležnikom (notarom). Ukoliko izjavu daje pred sudom ili pred javnim beležnikom na zapisnik, naslednik mora potpisati naslednu izjavu.

Ako naslednik ne može lično da prisustvuje, izjava se može dostaviti putem specijalnog punomoćnika.

Notar ili sud će naslednika upozoriti na pravne posledice izjave, posebno u slučaju odricanja, jer se naslednik može odreći samo u svoje ime i izjava je neopoziva.

Danas se većina ostavinskih postupaka vodi pred javnim beležnikom kao poverenikom suda.

Pravna nadležnost suda i javnobeležnika u ostavinskom postupku su ograničena na utvrđivanje ko su naslednici umrlog, koja imovina čini njegovo nasleđivanje i koja prava i obaveze nastaju po naslednike, legatare i druga uključena lica.

6. PUNOMOĆJE ZA DAVANJE NASLEDNIČKE IZJAVE 

Ako naslednik nije u mogućnosti da lično da nasledničku izjavu, može ovlastiti drugo lice putem specijalnog punomoćja.

Punomoćje mora biti izričito i overeno (kod javnog beležnika u Republici Srbiji ili u konzulatu Republike Srbije ako se naslednik nalazi u inostranstvu), i u njemu mora biti jasno navedeno da se punomoćnik ovlašćuje da da pozitivnu ili negativnu nasledničku izjavu u ime naslednika.

Za pozitivnu nasledničku izjavu, može biti dovoljno i opšte punomoćje, jer čak i pasivno ponašanje naslednika predstavlja prihvatanje nasledstva. Međutim, za negativnu nasledničku izjavu, potrebno je specijalno punomoćje sa izričitom odredbom o odricanju.

U nastavku teksta obradićemo sporne situacije koje mogu da se dogode u toku ostavinskog postupka, što za posledicu ima upućivanje stranaka na parnicu.

7. SPORNE SITUACIJE I UPUĆIVANJE NA PARNICU U OSTAVINSKOM POSTUPKU

U ostavinskom postupku često dolazi do neslaganja među naslednicima, posebno kada su sporne činjenice ili tumačenje testamenta.

U takvim slučajevima, sud ili javni beležnik prekida ostavinsku raspravu i upućuje stranke na parnicu.

Najčešće sporne situacije su:

• punovažnost ili sadržina testamenta,
• utvrđivanje da li neko lice jeste naslednik,
• veličina naslednog dela,
• osnovanost isključenja ili nedostojnosti naslednika,
• spor da li određena imovina ulazi u zaostavštinu.

Ako se stranke ne spore o činjenicama, već o primeni prava, sud sam rešava sporna pravna pitanja u okviru ostavinskog postupka, osim ako postoji spor o sastavu zaostavštine, tada se postupak ipak prekida i stranke se upućuju na parnicu.

Sud odnosno javni beležnik upućuje na parnicu onu stranku čije pravo smatra manje verovatnim (na primer ako stranka osporava punovažnost testamenta ili da je pozvani naslednik nedostojan). 

Ako sud odluči da je potrebno da se stranka uputi na parnicu, moguće su sledeće situacije:

• Sud može prekinuti ostavinski postupak i odrediti rok u kojem stranka treba da pokrene parnicu.
• Ako stranka postupi po rešenju suda i pokrene parnicu, prekid ostavinskog postupka traje dok parnica ne bude pravnosnažno okončana.
• Ako stranka ne postupi u datom roku, postupak za raspravljanje zaostavštine se nastavlja, a sud dovršava raspravu bez obzira na zahtev zbog kojeg je stranka upućena na parnicu.

Važno je naglasiti da u slučaju kada sud raspravi zaostavštinu, a trebalo je stranke da uputi na parnicu, pravosnažnost odluke ostavinskog suda ne sprečava da se o tom zahtevu pokrene parnica.

8. REŠENJE O NASLEĐIVANJU

Kada se utvrdi sastav zaostavštine i naslednici, sud donosi rešenje o nasleđivanju.

Rešenje sadrži:

1. uvod,
2. izreku (dispozitiv),
3. obrazloženje,
4. pravnu pouku i
5. potpis i pečat suda.

Pravosnažno rešenje dostavlja se svim naslednicima, legatarima kao i svim drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavštine. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju dostavlja se i nadležnom organu uprave radi upisa prava svojine u javne evidencije.

9. ŽALBA NA REŠENJE O NASLEĐIVANJU

Na ostavinsko rešenje prvostepenog suda nezadovoljna stranka ima pravo da uloži žalbu. 

Razlozi za žalbu isti su kao i u parničnom postupku: 

1. Bitne povrede pravila postupka; 

2. Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje; 

3. Pogrešna primena materijalnog prava. 

U odnosu na parnični postupak, žalba u ostavinskom postupku ima određene specifičnosti. Rok za žalbu iznosi 15 dana i počinje da teče od dana dostavljanja odluke stranci. Za razliku od parničnog postupka gde se neblagovremena žalba odbacuje, u ostavinskom postupku prvostepeni sud je dužan da drugostepenom sudu dostavi i neblagovremenu žalbu. 

Drugostepeni sud je ovlašćen da iz važnih razloga odluči i o neblagovremenoj žalbi ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. 

Žalba ima suspenzivno dejstvo tj. zadržava izvršenje rešenja, ali sud može iz važnih razloga odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rešenja, na primer kod određivanja privremenih mera za obezbeđenje zaostavštine. Žalba se predaje prvostepenom sudu, a o njenoj osnovanosti odlučuje drugostepeni sud. Prvostepeni sud može povodom žalbe sam novim rešenjem preinačiti ili ukinuti svoje rešenje, ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju.

10. NAKNADNO PRONAĐENA IMOVINA, TESTAMENT ILI NASLEDNIK

I nakon pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju mogu se pojaviti nove činjenice:

• Naknadno pronađena imovina – sud donosi dopunsko rešenje kojim tu imovinu raspodeljuje po ranijem rešenju.
• Novi testament – sud ga proglašava i obaveštava zainteresovana lica da svoja prava ostvaruju u parnici.
• Novi naslednik – sud ga upućuje na parnicu radi ostvarivanja naslednog prava.

Ovakve situacije ne zahtevaju ponavljanje celog ostavinskog postupka, već se rešavaju dopunskim odlukama ili upućivanjem na parnicu.

Ako se po pravosnažnosti ostavinskog rešenja pronađe nova imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud ne raspravlja ponovo zaostavštinu već ovu imovinu novim, dopunskim rešenjem raspodeljuje na osnovu ranije donetog pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. Ako ranije nije raspravljana zaostavština, sud raspravlja zaostavštinu samo ako se pronađena imovina sastoji od nepokretnosti, a u suprotnom, sud raspravlja zaostavštinu na zahtev zainteresovanih lica.

Ako se po pravosnažnosti ostavinskog rešenja pronađe novi testament, sud ga proglašava i dostavlja ostavinskom sudu , a zadržava njegov prepis. Ostavinski sud ne raspravlja ponovo zaostavštinu već obaveštava zainteresovana lica o proglašenju zaveštanja i upozorava ih da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku.

Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi novi naslednik, ostavinski sud ne raspravlja ponovo zaostavštinu već to lice upućuje da svoje pravo može ostvariti u parničnom postupku.

11. NASLEDNIČKA IZJAVA PRIMER

U nastavku je primer pozitivne nasledničke izjave koja se dostavlja sudu ili javnom beležniku. Primer nasledničke izjave.

12. ČESTO POSTAVLJENA PITANJA

1. Gde mogu da dam nasledničku izjavu u Beogradu?

U Beogradu se naslednička izjava može dati pred javnim beležnikom (notarom) koji vodi ostavinski postupak po poverenju Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Takođe, izjava se može overiti u bilo kojoj javnobeležničkoj kancelariji na teritoriji Beograda, bez obzira na opštinu.

Ako se naslednik nalazi u inostranstvu, nasledničku izjavu može dati u konzulatu Republike Srbije, koji je prosleđuje beogradskom sudu ili notaru nadležnom za predmet.

2. Šta se dešava na ročištu za davanje nasledničke izjave?

Na ročištu za davanje nasledničke izjave, sud ili javni beležnik poziva sve poznate naslednike i proverava njihova prava, identitet i volju u vezi sa prihvatanjem ili odricanjem nasledstva.

Na ročištu naslednici mogu dati svoju izjavu usmeno ili pismeno. Ako naslednik ne dođe, a nije se izjasnio drugačije, zakon pretpostavlja da je nasledstvo prihvatio.

Ukoliko postoji spor između naslednika, ročište se prekida, a stranke se upućuju na parnicu radi rešavanja spora.

3. Da li je potrebno angažovati advokata za nasledničku izjavu?

Angažovanje advokata nije zakonska obaveza, ali je u praksi izuzetno korisno.

Advokat za nasledno pravo može pripremiti svu potrebnu dokumentaciju, sastaviti nasledničku izjavu ili punomoćje, kao i zastupati naslednika pred sudom ili javnim beležnikom.

Preporučuje se angažovanje advokata posebno kada postoji više naslednika, testament, dugovi ostavioca ili sporovi oko imovine.

4. Šta znači „raspravljanje zaostavštine“?

Raspravljanje zaostavštine je formalni deo ostavinskog postupka u kojem sud ili notar utvrđuje ko su naslednici i koja imovina čini zaostavštinu.

Tokom raspravljanja ispituje se postojanje testamenta, obim imovine, kao i prava i obaveze naslednika.

Na osnovu tih utvrđenja, donosi se rešenje o nasleđivanju, koje je osnov za upis prava svojine u katastar nepokretnosti i druga javna dokumenta.

5. Kako mogu da stupim u kontakt za pravnu pomoć oko nasledničke izjave?

Ako vam je potrebna stručna pomoć u vezi sa nasledničkom izjavom, punomoćjem ili zastupanjem pred sudom ili notarom, možete se obratiti našoj kancelariji:

13. ZAKLJUČAK

Naslednička izjava ima presudno značenje za naslednopravni položaj svakog naslednika. Pre nego što naslednik da izjavu o prihvatanju ili odricanju od nasledstva, preporučljivo je da zatraži pravni savet, naročito kada u ostavini postoje dugovi, suvlasnički odnosi ili više naslednika sa suprotnim interesima.

Iako se na prvi pogled čini jednostavnom, ova izjava ima ozbiljne pravne posledice, pa je važno da naslednici razumeju njeno značenje i posledice svake odluke koju donesu.

Advokatska kancelarija Antić pruža kompletnu pravnu pomoć u ostavinskim postupcima – od sastavljanja nasledničkih izjava i punomoćja, preko zastupanja pred sudom ili notarom, do podnošenja žalbi i zaštite prava naslednika.

Napomena: Ovaj članak je isključivo informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet, niti se odnosi na pojedinačne slučajeve. Za sva pitanja u vezi sa nasledničkom izjavom, kao i za pravnu pomoć obratite nam se sa poverenjem.