Zakonom se moglo propisati da nezaposleni, koji bez opravdanog razloga ne ispunjavaju svoje obaveze prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a koje su izričito propisane zakonom, trpi određene posledice vezane za brisanje iz evidencije nezaposlenih.
Iz obrazloženja:
Ustavni sud je odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i ocenu saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba člana 87. stav 1. tač. 3. do 6. i člana 89. stav 1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/09 i 88/10).
Odredbama člana 87. kojima je propisano da nezaposleni, koji bez opravdanog razloga ne ispunjavaju svoje obaveze prema Nacionalnoj službi, a koje su izričito propisane Zakonom, trpe određene posledice vezane za brisanje iz evidencije, po oceni Ustavnog suda, ne narušavaju se, jemstva prava na rad iz člana 60. Ustava, kako to tvrdi podnosilac inicijative. Naprotiv, cilj osporenih odredaba Zakona upravo je u tome da se nezaposleni u saradnji sa Nacionalnom službom obavežu na aktivno učešće u traženju zaposlenja. Uz to, Ustavni sud posebno naglašava da neaktivnost nezaposlenog lica ima za posledicu brisanje iz evidencije, samo ako to lice bez opravdanih razloga odbije saradnju sa Nacionalnom službom, ili svojom krivicom napusti učešće u meri aktivne politike zapošljavanja, odnosno ako ne poštuje (ne izvršava) druge obaveze utvrđene Zakonom.
Ustavni sud smatra da nezaposleno lice upravo pokazuje da je raspoloživo, tj. voljno za rad ako se odaziva na pozive Nacionalne službe radi pripreme za zapošljavanje i zaposlenja, i to u rokovima utvrđenim Zakonom, odnosno rokovima utvrđenim individualnim planom zapošljavanja. Ukratko, prava na osnovu ovog oblika osiguranja, nezaposleno lice uživa samo ako je registrovano (evidentirano) kao nezaposleno i ako je voljno za rad, tj. ako aktivno učestvuje u potrazi za poslom. Otuda se, za Ustavni sud čini nespornim da činjenica neizvršavanja obaveza predviđenih Zakonom od strane nezaposlenog lica, sama po sebi, upućuje na opravdanost preduzimanja određenih mera prema takvom licu uključiv i meru iz člana 87. Zakona. Ustavni sud je isto stanovište izneo i u svojoj odluci Uz-141/2011 kada je razmatrao ustavnost tačke 6. stav 1. člana 32. Zakona.
Osporenom odredbom člana 89. stav 1. Zakona je propisana mogućnost ponovnog uvođenja nezaposlenog u evidenciju Nacionalne službe po isteku roka od šest meseci od dana prestanka vođenja evidencije. Ova odredba po mišljenju Ustavnog suda ne dovodi do uskraćivanja ustavnih prava nezaposlenog lica, kako to navodi podnosilac inicijative, već naprotiv - ona predviđa mogućnost ponovnog uvođenja nezaposlenog u evidenciju Nacionalne službe, na njegov zahtev, a saglasno tome i u ponovno ostvarivanje pojedinih prava pod uslovima propisanim Zakonom. Naime, ova odredba je u uzročno posledičnom odnosu sa odredbama člana 32. Zakona, i ona istovremeno predstavlja sankciju (administrativnu meru) ne samo za povredu zakonskih obaveza, već i za neispunjenje obaveza koje je preuzelo nezaposleno lice prilikom utvrđivanja individualnog plana zapošljavanja.
Prilikom ocene navoda iz inicijative o neustavnosti ove odredbe Zakona, Ustavni sud je imao u vidu i to da je samo nezaposleno lice, i pored izričitih i jasnih odredaba Zakona, svojim nečinjenjem, ili pak postupanjem suprotno odredbama Zakona, u suštini samo sebe dovelo u situaciju da mu i pre isteka određenog vremenskog perioda, prestanu prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Kako odredbom člana 89. zakonodavac pruža mogućnost nezaposlenom licu da se, pod propisanim uslovima ponovo može evidentirati kod Nacionalne službe i nakon toga započeti ostvarivanje pojedinih prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, to Ustavni sud ne nalazi da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu njene ustavnosti.
(Rešenje Ustavnog suda Srbije, U. br. 182/13 od 12. 6. 2014)
