Nedopušten osnov za posledicu ima apsolutnu ništavost ugovora.
Iz obrazloženja:
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su 23.3.2009. godine zaključili ugovor o davanju zemljišta na besplatno korišćenje. Isključiva namera ugovornih strana je bila da kroz zaključenje ugovora ostvare pravo na subvencije iz budžeta, a ne da se tuženom omogući da besplatno koristi tužiočevo zemljište za poljoprivrednu proizvodnju. Tuženi od zaključenja ugovora do donošenja pobijane presude nije obrađivao sporno zemljište niti je na tom zemljištu organizovao poljoprivrednu proizvodnju.
Prvostepeni sud je pravilno našao da je ugovor stranaka ništav po odredbi iz čl. 103. u vezi čl. 51. do 53. ZOO. Osnov ugovora je pribavljanje subvencija iz budžeta RS tužiocu kao licu koje na to po propisima važećim u vreme zaključenja ugovora, a i po propisu koji je nakon zaključenja ugovora stupio na snagu na to ne bi imalo pravo. Takav osnov je protivan moralu i prinudnim propisima i zbog toga je nedopušten. Nedopušten osnov za posledicu ima apsolutnu ništavost ugovora. Nasuprot navodima žalbe, osporeni ugovor ne sadrži elemente ugovora o zakupu, okolnost što tuženi u predmetu P. 1222/10 vodi parnicu radi naknade štete u vezi repromaterijala, koji zbog tužiočeve zabrane, po navodima žalbe nije mogao da upotrebi za obradu zemljišta koje je bilo predmet osporenog ugovora, nema uticaja na ishod spora po tužbi za utvrđenje ništavosti ugovora i stoga su suprotni navodi žalbe neosnovani.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 1854/11od 30. 6. 2011)
