Kod dobročinih ugovora motiv za njihovo zaključenje ulazi u njihov osnov, pa ako otpadne motiv ugovor ostaje bez osnova.
Iz obrazloženja:
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je poklonio ćerki sporni stan i za tuženu istovremeno ugovorio pravo doživotnog plodouživanja stana i zabranu otuđenja da bi je obezbedio dok njihova zajednica traje, ali je nakon toga brak tužioca razveden i zajednica života prestala. Pri takvim okolnostima sudovi su pravilno postupili kada su uvažili tužbeni zahtev za poništaj ugovora o poklonu. Sporno doživotno plodouživanje, sa zabranom otuđenja spornog stana, tužena je stekla kao tužiočev poklon učinjen u nameri njenog obezbeđenja za vreme trajanja njihove zajednice života. Kako je njihova zajednica života, nezavisno čijom krivicom, prestala, to je tužiočev motiv da učini sporni poklon otpao. S obzirom da kod dobročinih ugovora, motiv za njihovo zaključenje ulazi u njihov osnov, to otpadanjem motiva ugovor o poklonu ostaje bez osnova. Time on postaje ništavim u smislu člana 52. ZOO, a tužilac kao poklonodavac stiče pravo da na osnovu člana 210. stav 2. ZOO traži opoziv poklona, pa je takav njegov zahtev odlukama nižestepenih sudova zakonito uvažen.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5326/99 od 17. 11. 1999.)
