Nesposobnost za rasuđivanje koje postoji u momentu zaključenja braka i traje tokom braka jeste razlog aposlutne ništavosti braka.
Iz obrazloženja:
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je našao da nema uslova za poništaj braka u smislu člana 16. i člana 32. tačka 1. Porodičnog zakona, imajući u vidu da je u toku postupka utvrđeno da su tužena i PP prvo bili dugogodišnji prijatelji, zatim da su zasnovali vanbračnu zajednicu koja je trajala nekoliko godina pre samog zaključenja braka, te da je PP na neusmnjiv način izrazio volju da zaključi brak sa tuženom, da je to javno izjavljivao u razgovoru sa prijateljima pri čemu je to izjavio i prilikom vršenja opservacije radi utvrđivanja njegove poslovne sposobnosti. Zaključak o nepostojanju uslova za poništaj braka iz navedenog razloga prvostepeni sud je zasnovao i na činjenici da su PP i tužena živeli u bračnoj zajednici u vreme do njegove smrti, da je tužena brinula o njemu, da je bila prisutna i kada je on primenuo. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke cenio i to da je u vreme zaključenja braka PP i tužene u toku bio postupak za lišenje poslovne sposobnosti PP i da sud u tom postupku po službenoj dužnosti nije obavestio matičara da je u toku postupak za lišenje poslovne sposobnosti PP, a da takvu informaciju ni sami budući supružnici nisu dali matičaru, kao i da o tome nije obavešten ni privremeni staratelj SS, advokat, međutim, prvostepeni sud je našao da u situaciji kada je neuropsihijatarijskim veštačenjem utvrđeno da je PP bio poslovno sposoban u vreme zaključenja braka, da nema mesta utvrđivanju ništavosti braka u smislu člana 18. i člana 34. tačka 1. Porodičnog zakona, bez obzira što nije ispoštovana procedura pred matičarem pre zaključenja braka, odnosno što se nije zastalo sa zaključenjem braka dok se ne utvrdi da li je jedan od supružnika poslovno sposoban.
Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i za svoju odluku dao jasne i argumentovane razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni.
Za postojanje pravnog perfektnog braka potrebno je ispuniti tri vrste uslova: postojanje braka, odsustvo bračnih smetnji i odsustvo bračnih zabrana. Bračne smetnje u skladu sa Porodičnim zakonom jesu činjenice predviđene zakonom koje ako postoje u momentu zaključenja braka uzrokuju ništavost. Jedna od bračnih smetnji je nesposobnost za rasuđivanje što je članom 18. Porodičnog zakona posebno propisano tako da brak ne može da zaključi lice koje nije sposobno za rasuđivanje. Reč je o apsolutnoj bračnoj smetnji jer u situaciji ako je ona postojala u momentu zaključenja braka, ona deluje prema svima. Prema članu 34. Porodičnog zakona, nesposobnost za rasuđivanje koje postoji u momentu zaključenja braka i traje tokom braka jeste razlog aposlutne ništavosti. Takođe, jedan od uslova za zaključenje punovažnog braka je propisan članom 16. Porodičnog zakona a to je namera ostvarivanja zajednice života supružnika, a članom 32. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je ništav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika.
Imajući u vidu da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je sada pokojni PP u vreme zaključenja braka sa tuženom bio sposoban za rasuđivanje, a koju činjenicu je utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja komisije veštaka neuropsihijatara čiji je nalaz i mišljenje izveden u ovom postupku na osnovu saglasnog predloga parničnih stranaka i na koji parnične stranke u toku postupka nisu imale primedbe, pri čemu parnične stranke nisu imale ni pitanja za veštaka saslušane na ročištu dana 22. 2. 2018. godine, suprotno navodima žalbe pravilno je prvostepeni sud zaključio da nisu ispunjeni uslovi za ništavost braka u smislu odredbe člana 34. Porodičnog zakona, a zbog nesposobnosti PP za rasuđivanje. Kod takvog stanja stvari i po oceni ovog suda su bez uticaja na donošenje drugačije odluke činjenica da je u vreme kada je brak zaključen bio u toku postupak za lišenje poslovne sposobnosti koji je obustavljen zbog smrti PP, da nadležni matičar koji je zaključio brak nije bio obavešten o pokretanju tog postupka kao i da o tome nije bio obavešten ni privremeni zastupnik PP.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž2. 338/18 od 10. 5. 2018)
