Od pravila koje isključuje mogućnost pobijanja pravosnažnih sudskih odluka postoje izuzeci i oni se nalaze u ustanovi vanrednih pravnih lekova. U našem krivičnom postupku postoje dva vanredna pravna leka: jedan sa činjeničnim, a drugi sa pravnim osnovom, ponavljanje krivičnog postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti. Pravosnažnost sudske odluke je kriterijum za razlikovanje vanrednih od redovnih pravnih lekova. Redovni se izjavljuju protiv nepravosnažnih, a vanredni protiv pravosnažnih sudskih odluka.
1) Ponavljanje krivičnog postupka
Ponavljanje krivičnog postupka je vanredan, nedevolutivan i za rok vezan pravni lek koji se podnosi kad se posle pravosnažnosti presude iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi za koje sud do pravosnažnosti nije znao, a takvi su da mogu dovesti do toga: da pravosnažno osuđeni bude oslobođen, da pravosnažno osuđeni po jednom zakonu bude osuđen po drugom blažem zakonu ili da novo suđenje učine nužnim zato što je dokazano da je pravosnažna presuda zasnovana na krivičnom delu. Dakle, ponavljanja krivičnog postupka može biti samo u korist optuženog ne i na njegovu štetu i može da usledi samo posle pravosnažne presude, ne i posle rešenja o obustavi postupka, jer bi to bilo ponavljanje na štetu okrivljenog. Ovaj stav zakonika posledica je načela ne bis in idem.
Uslovi za ponavljanje postupka koji je završen pravosnažnom presudom jesu:
- Ako se dokaže da je presuda zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka, veštaka, stručnog savetnika, prevodioca, tumača ili saokrivljenog. Nije dovoljno samo da je u presudi upotrebljen takav dokaz, već i da je ona zasnovana na njemu. Za ispravu nije dovoljno da je ona falsifikovana, već i da je njena sadržina lažna. Lažnost iskaza ili isprave dokazuje se pravosnažnom presudom.
- Ako se dokaže da je do presude došlo usled krivičnog dela javnog tužioca, sudije, sudije porotnika ili lica koje je vršilo dokazne radnje. Za ponavljanje po ovom osnovu nije dovoljno da postoji krivično delo navedenih lica koje je u vezi sa predmetom postupka, već i da je ono uticalo na presudu. Osnov za ponavljanje i ovde se dokazuje pravosnažnom presudom, a samo izuzetno drugim dokazima.
- Ako se iznesu nove činjenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u vezi sa drugim činjenicama i dokazima mogu dovesti do odbijanja optužbe ili do oslobađanja optuženog ili do njegove osude po blažem zakonu.
- Ako je nekom licu za isto krivično delo više puta suđeno ili ako je više lica osuđeno zbog istog dela koje je moglo učiniti samo jedno lice ili neka od njih. U prvom slučaju ponavljanje je posledica načela ne bis in idem, a u drugom protivrečnosti presuđenih stvari koje jedna drugu isključuju.
- Ako se u slučaju osude za produženo krivično delo ili za drugo krivično delo koje po zakonu obuhvata više istovrsnih ili višeraznovrsnih radnji iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji ukazuju da osuđeni nije učinio radnju koja je obuhvaćena delom iz osude, a postojanje ovih činjenica bi dovelo do primene blažeg zakona ili bi bilo od bitnog uticaja na odmeravanje kazne. Ovaj osnov omogućuje da se putem ponavljanja postupka, pojedine radnje greškom uključene u sastav produženog krivičnog dela, iz te konstrukcije iz ostave.
- Ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi kojih nije bilo kada je izricana kazna zatvora ili za njih sud nije znao i ako su postojali, a oni bi očigledno doveli do blaže krivične sankcije.
- Ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv za pretres koji je održan u njegovom odsustvu. Reč je o pretresu pred drugostepenim sudom kome optuženi iz navedenih razloga nije prisustvovao.
Postupak po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka ima tri moguće faze: postavljanje zahteva, odobravanje zahteva i samo ponavljanje postupka.
Zahtev mogu podneti stranke i branilac. Sa tužilačke strane u obzir dolazi samo javni tužilac, jer ostali tužioci za ulaganje zahteva nemaju pravnog interesa, budući da je ponavljanje postupka moguće samo u korist optuženog. Ponavljanje je moguće i posle smrti okrivljenog, ali i tada samo u njegovu korist. Podnošenje zahteva nije vremenski ograničeno.
Zahtev se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu. Taj sud odlučuje o zahtevu i ukoliko ga odobri, ponavlja postupak. O zahtevu odlučuje vanraspravno veće prvostepenog suda u čiji sastav ne ulaze sudije koje su učestvovale u donošenju ranije presude. Sud zahtev može odbaciti ako je podnet od strane neovlašćenog lica, ili ako nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka, ili su činjenice i dokazi na kojima se zasniva već bili iznošeni u ranijem zahtevu koji je odbijen. Ako ne odbaci, zahtev dostavlja suprotnoj stranci na odgovor. Potom predsednik veća naređuje da se provere činjenice i pribave dokazi na koje se podnosilac poziva u zakonu i suprotna strana u svom odgovoru. Pre odlučivanja spisi se dostavljaju javnom tužiocu na mišljenje ako je u pitanju krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Veće može zahtev uvažiti i odobriti ponavljanje postupka ili ga odbiti. Pravosnažna odluka iz ranijeg postupka ostaje na snazi do završetka postupka i kada je doneto rešenje o dozvoljenom ponavljanju.
Postupak samog ponavljanja započinje iznošenjem stvari na glavni pretres neposredno. Za novi postupak važe opšte odredbe o prvostepenom glavnom pretresu kao da se sudi prvi put, s tim što važi zabrana preinačenja na gore. Veće može izreći presudu kojom se ranija pravosnažna presuda ostavlja na snazi ili presudu kojom se ranija pravosnažna presuda u celini ili delimično stavlja van snage i zamenjuje novom presudom kojom se prema rezultatima postupka optuženi oslobađa ili mu se ublažava kazna ili se optužba prema njemu odbija.
Zahtev za zaštitu zakonitosti
Zahtev za zaštitu zakonitosti je devolutivan, nesuspenzivan i za rok ne vezan pravni lek kojima se pobijaju pravosnažne odluke u kojima je povređen zakon. Zahtev može podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, ali ne i ostale procesne stranke. Zahtevom se mogu pobijati sve sudske odluke i sudski postupci koji sadrže neku nezakonitost u primeni bilo materijalnog ili procesnog prava. Ovaj vanredni pravni lek služi da se omogući otklanjanje svih nezakonitosti i sudskih odluka i onih koji se rednovim pravnim lekovima ne mogu otkloniti.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni kasacioni sud u sednici veća od pet sudija. Kada je u pitanju povreda zakona, Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava. Koja je povreda zakona značajna za pravilnu i ujednačenu primenu prava, prepušteno je slobodnoj oceni suda. Zahtev se može podneti kako u korist tako i u štetu okrivljenog, ali praktično dejstvo može imati samo ako je uložen u korist okrivljenog.
Vrhovni kasacioni sud može zahtev za zaštitu zakonitosti: a) odbaciti; b) odbiti kao neosnovan; c) usvojiti, a pravnosnažnu odluku preinačiti ili u celini ili deliično ukinuti, ili samo konstatovati da je u njoj povređen zakon. Odluka kojom se zahtev odbacuje je u formi rešenja, a ostale dve u formi presude.
