Nasleđivanje kao proces prelaska imovine umrlog lica na druga lica, vrlo često zahteva stručnu pravnu pomoć, bilo da je u pitanju nasleđivanje na osnovu zakona, bilo da se radi o nasleđivanju na osnovu testamenta.
Tu smo da Vam pomognemo da rešite svoje probleme, koji su ponekad veoma bolni, budući da se radi o bliskim srodnicima, koji iz nekog razloga nisu u stanju da se oko podele dogovore. Čak i kad je saglasnost naslednika, ili potencijalnih naslednika, oko podele imovine ostavioca na visokom nivou, potrebno je sa aspekta pravne tehnike urediti te odnose na najbolji mogući način kroz ugovore o doživotnom izdržavanju, ili raspodeli imovine za života.
Testament svakako predstavlja vrlo važan institut naslednog prava obzirom da predstavlja strogo ličnu, jednostranu izjavu volje za to sposobnog lica, kojom ono određuje raspodelu svoje imovina za slučaj smrti. Dve najzastupljenije forme testamenta su: svojeručni testament i testament pred svedocima. Svojeručni testament kao što samo ime kaže sastavlja ostavilac koji je pismen i važno je da isti bude napisan rukom i potpisan od strane ostavioca, ostavilac koji na kraju testamenta ostavi otisak kažiprsta čini ništavan testament i kao takav nema uticaja u pravnom saobraćaju. Testament pred svedocima može da sastavi ostavilac koji je sposoban za rasuđivanje i ima testamentalnu sposobnost, zna da čita i piše i neopozivo izjavi u prisustvu dva svedoka, punoletna građanina, nakon što pročita tekst zaveštanja da je to njegova poslednja volja.
Pored ova dva najzastupljenija oblika testamenta postoji i sudsko zaveštanje kao i brodsko, konzularno i usmeno zaveštanje koje je najstroža forma jer zahteva izuzetne prilike u kojima se ostavilac nalazi kao i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima ostavilac izjavljuje svoju poslednju volju.
Zakonom o nasleđivanju regulisana su pitanja ko može biti naslednik, kako sastaviti smrtovnicu i dati nasledničku izjavu. Naslednik se može prihvatiti nasleđa ili se odreći nasleđa i to se u formalnom smislu vrši putem nasledničke izjave. Odricanje od nasleđa u korist ostalih naslednika predstavlja čestu pojavu u ostavinskom postupku kada naslednici iz određenih ličnih razloga ustupaju svoj nasledni deo ostalim srodnicima pozvanim na nasleđe. Prema važećim propisima vođenje ostavinskog postupka poverava se Javnim beležnicima i to od sastavljanja smrtovnice do donošenja rešenja o nasleđivanju, čime se na izvestan način rasterećuje rad suda u tom delu.
Ugovor o doživotnom izdržavanju predstvalja poseban ugovor naslednog prava kojim se definišu obaveze i prava davaoca i primaoca izdržavanja. Ovim ugovorom obavezuje se davalac izdržavanja da doživotno izdržava primaoca izdržavanja, a naročito da ga neguje i pazi, u bolesti obezbedi adekvatan medicinski tretman, stara o njegovoj ishrani, odeći i obući, posle smrti sahrani i izda podušje po mesnim običajima, te da mu doživotno pruži neophodnu brigu, negu i pomoć. Primaoci izdržavanja s druge strane pak, u znak zahvalnosti, ostavljaju svu ili deo imovine davaocu izdržavanja.
