Nužno nasleđivanje ogleda se u pravu određenih zakonskih naslednika koji se nazivaju nužni naslednici, da zahtevaju unapred određeni deo zaostavštine, čak i protivno volji ostavioca. Taj unapred određeni deo zaostavštine, na koji polažu pravo nužni naslednici naziva se nužni deo.
Nužni naslednici su posebna vrsta zakonskih naslednika čije se pravo izvlači direktno iz zakona, nije zasnovano na hipotetičkoj želji ostavioca. U našem pravu sledeća lica mogu se pojaviti kao nužni naslednici: 1. Prvi nužni nasledni red čine ostaviočeva deca kao i ostali potomci po pravu predstavljanja, usvojenici njihovi potomci i ostaviočev supružnik; 2. Drugi nužni nasledni red čine pored rodonačelnika ovog reda ostaviočevih roditelja, i ostaviočevi braća i sestre, i to samo oni a ne i njihovi potomci. Ostaviočev usvojilac takođe je nužni naslednik u drugom nužnom naslednom redu; 3. Treći nužni nasledni red čine ostaviočevi dede i babe, po obe loze uz potpuno isključenje prava predstavljanja. Kod nas u ostalim nužnim naslednim redovima nužni naslednici su i pradede i prababe, kao i svi ostali ostaviočevi preci.
Da bi neko lice iz kruga nužnih naslednika to zaista i postalo potrebno je da se ispune određeni uslovi i oni mogu biti objektivni i subjektivni. Objektivni kriterijum predstavlja da najpre postoji zakonom predviđena veza tog lica sa ostaviocem i drugo da se to lice po zakonskom redosledu poziva na nasleđe. Zakon o nasleđivanju Srbije predviđa sledeći krug nužnih naslednika po ovom kriterijumu: svi potomci ostavioca, njegovi usvojenici i njihovi potomci, ostaviočevi roditelji i supružnik nužni su naslednici bez ispunjena nekog dodatnog uslova. Objektivno-subjektivni kriterijum predviđa da sva ostala lica iz kruga nužnih naslednika stiču pravo na nužni deo ako ispune još jedan dodatni uslov. Taj uslov se svodi na činjenicu nemanja nužnih sredstava za život i na trajnu nesposobnost za privređivanje.
Da bi se odredio nužni deo, neophodno je prvo izračunati zakonski deo nužnog naslednika. Taj deo predstavlja osnovicu za izračunavanje nužnog dela. Osnovica se potom umanjuje za zakonom određeni razlomak. Prema zakonu o nasleđivanju Srbije pripadnici prvog nužnog naslednog reda imaju pravo na jednu polovinu zakonskog dela, a ostali naslednici na jednu trećinu tog dela. Što se tiče supružnika, njegov nužni deo uvek iznosi polovinu od zakonskog, čak i onda kada nasleđuje u drugom nužnom naslednom redu.
Pravna priroda prava na nužni deo može biti stvarnopravna i obligacionopravna. Stvarnopravna priroda prava na nužni deo omogućava ovlašćenom licu da zahteva deo zaostavštine u svojinu, tj. da mu pripadne određeni deo stvari ili prava koja čine zaostavštinu. U sistemu obligacionopravne prirode prava na nužni deo naslednik nema prava da zahteva realan deo zaostavštine. U trenutku smrti ostavioca nužni naslednik ne stiče nikakvo stvarno pravo već samo pravo da zahteva isplatu određene sume novca. Zakon o nasleđivanju Republike Srbije prihvatio je oborivu pretpostavku o obligacionopravnoj prirodi prava na nužni deo. Pravna priroda prava na nužni deo može biti izmenjena, tj. nužni deo imaće naslednopravnu prirodu ako tako odluči ostavilac u svom zaveštanju ili ako na zahtev nužnog naslednika sud odluči da njemu pripadne deo stvari ili prava koji čine zaostavštinu. Kada nužni deo ima obligacionopravnu prirodu, dužnici nužnog naslednika jesu testamentarni naslednici i isporukoprimci, koji odgovaraju kao solidarni dužnici, a veličina njihovog duga određuje se srazmerno koristi koju dobijaju iz zaostavštine, osim ako zaveštalac nije odredio nešto drugo. Postoji jedan izuzetak od ovog pravila koji se tiče pogodovanog isporukoprimca. Privilegovani legatar jeste onaj koji po naređenju zaveštaoca treba da se namiri pre ostalih isporukoprimaca. On postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali isporukoprimci ne mogu namiriti nužni deo. Kada je nužni deo stvarnopravne prirode testamentarna rasolaganja ostaju bez pravnog dejstva u meri koja je neophodna za podmirenje nužnih naslednika, a pokloni se vraćaju tako da ako je predmet poklona deljiva stvar vraća se deo te deljive stari, a ako je reč o nedeljivoj stvari zasniva se suvlasništvo na toj stvari do podmirenja nužnog dela.
Zaveštalac može namirti nužni deo svog nužnog naslednika tako što neće raspolagati delom zaostavštine koji je po zakonu potreban za namirenje nužnog dela nužnom nasledniku (jedna polovina zaostavštine ako su u pitanju potomci ili supružnik ili jedna trećina zaostavšine ako su u pitanju ostali nužni naslednici). Taj deo zaostavštine nužni naslednici nasleđuju po pravilu zakonskog nasleđivanja, čime će njihov nužni deo biti namiren. Ako zaveštalac u testamentu odredi da će naslednik dobiti određeni deo zaostavštine koji je veći ili jednak nužnom delu tog naslednika, on mu time namiruje nužni deo. Zaveštalac može testamentom ostaviti nasledniku određene stvari i prava iako je vrednost tog davanja veća ili jednaka vrednosti nužnog dela, naslednikov nužni deo biće namiren. Kada zaveštalac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može izabrati uvećani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nužni deo bez tereta.
Razbaštinjenje nužnih naslednika posledica je slobode zaveštaoca da svojom voljom oduzme nasledniku pravo na nužni deo. Razbaštinjenje je moguće u dva oblika: isključenje i lišenje. Zakon o nasleđivanju predviđa pravo ostavioca da isključi nužnog naslednika iz prava na nužni deo ako za to postoje određeni razlozi. Zaveštalac može isključiti iz prava na nužni deo nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogreši o njega. Kao primere težeg ogrešenja ostavioca zakon navodi: 1. Uvredljivo i grubo ponašanje prema ostaviocu; 2. Činjenje umišljenog krivičnog dela prema ostaviocu, njegovom detetu, usvojeniku, roditelju ili supružniku; 3. Odavanje neradu i nepoštenom životu. Da bi isljučenje bilo punovažno, potrebno je da bude učinjeno u formi zaveštanja. Namera zaveštaoca da isključi nužnog naslednika iz prava na nužni deo mora biti izražena na nesumnjiv način i poželjno je da zaveštalac navede i uzrok isključenja.
Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može lišiti u celini ili delimično njegovog nužnog dela u korist njegovih potomaka. Lišenje mora biti učinjeno u formi testamenta. Ovo lišenje biće punovažno samo ako u trenutku smrti ostavioca lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije preminulog deteta.
Povreda nužnog dela postoji kada je vrednost koja je pripala nužnom nasledniku manja od njegovog nužnog dela. Postojanje povrede nužnog dela uvek se utvrđuje na zahtev pretendenta na nužni deo. Pravne posledice povrede nužnog dela zavise od toga da li je njegova pravna priroda u konkretnom slučaju naslednopravna ili obligacionopravna. Kada dođe do povrede nužnog dela koji ima obligacionopravnu prirodu, u trenutku smrti ostavioca nastaje obligacionopravni odnos koji za predmet ima određenu sumu novca. Poverilac je u tom obligacionom odnosu nužni naslednik a dužnici su lica u čiju je korist ostavilac povredio nužni deo. Potraživanje nužnog dela u tom slučaju zastareva u roku od 3 godine od dana proglašenja zaveštanja, ako je povređen zaveštanjem odnosno od dana smrti ostavioca ako je nužni deo povređen poklonima.
Ako je povređen nužni deo koji ima naslednopravnu prirodu, nužni naslednik ovlašćen je da podigne posebnu tužbu u parničnom postupku kojom traži redukciju testamentalnih raspolaganja i povraćaj poklona radi namirenja njegovog nužnog dela -actio supletoria.
