Ostavisnki postupak je skup procesnih radnji pred sudom ili nadležnim javnim beležnikom u kome se utvrđuju nasledno pravne posledice nakon ostaviočeve smrti. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud ili javni beležnik utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima.
Stvarno nadležan za raspravljanje zaostavštine jeste osnovni sud. Mesno nadležan je onaj osnovni sud na čijem području je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište. Ako ostavilac u vreme smrti nije imao prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine. Sledeći kriterijum za određivanje mesne nadležnosti jeste činjenica poslednjeg prebivališta ili boravišta ostavioca u našoj zemlji, a ako ni ta činjenica ne postoji mesno nadležan sud jeste sud koga odredi Vrhovni kasacioni sud prema načelu ekonomičnosti postupka. Funkcionalna nadležnost zasnovana je na principu inokosnosti. U ostavisnkom postupku nikad se ne sudi u veću, već sve radnje sprovodi i sve odluke donosi sudija pojedinac. Izjave i predloge učesnika u ostavinskom postupku mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. Izuzetak predstavlja negativna naslednička izjava jer nju može uzeti na zapisnik samo sudija.
Postupak za raspravljanje zaostavštine pokreće sud po službenoj dužnosti čim sazna da je neko lice umrlo ili proglašeno umrlim. Privremene mere za obezbeđivanje zaostavštine može narediti sud na čijem je području ostavilac umro, kao i sud na čijem se području nalazi imovina ostavioca. Ako postoji opasnost od odlaganja sud može odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rešenja o privremenoj meri. Prethodne radnje u ostavinskom postupku jesu: sastavljanje smrtovnice, popis i procena imovine i određivanje mera za obezbeđenje zaostavštine.
Kada je neko lice umrlo ili je proglašeno umrlim, matičar koji je nadležan da izvrši upis u matičnu knjigu umrlih, dužan je da u roku od 30 dana o izvršenom upisu dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu. Kada primi izvod iz matične knjige umrlih, ostavinski sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu. Sastavljanje smrtovnice povereva se javnom beležniku na čijem se službenom području nalazilo poslednje prebivalište, odnosno boravište ostavioca, a ako ostavilac nije imao prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji sastavljanje smrtovnice na čijem se službenom području nalazi zaostavština ili njen pretežan deo. Javni beležnik je dužan da potpunu smrtovnicu dostavi ostavinskom sudu u roku od 30 dana od dana kada je primio rešenje kojim mu je povereno da sastavlja smrtovnicu. Ako javni beležnik nije u mogućnosti da pribeleži podatke za sastavljanje smrtovnice, ostavniskom sudu dostavlja smrtovnicu samo sa onim podacima sa kojima raspolaže, iznosi razloge zbog kojih nije mogao da sačini potpunu smrtovnicu i navodi podatke koji bi mogli da posluže sudu za pronalaženje naslednika i imovine umrlog. Smrtovnica se sastavlja na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog, od lica sa kojim je umrli živeo kao i od drugih lica koja mogu pružiti podatke koji se unose u smrtovnicu. Smrtovnica se sastavlja i u slučaju kada umrli nije ostavio nikakve imovine. Ako je ostavinskom sudu dostavljena nepotpuna smrtovnica sud može prema okolnostima odlučiti da sam sastavi smrtovnicu, a može i sam sastaviti smrtovnicu i kada je izvodom iz matične knjige umrlih ili drugom javnom ispravom dokazana smrt nekog lica ili njegovo proglašenje za umrlog.
U smrtovnicu se unose sledeći podaci: lično ime umrlog, lično ime jednog od njegovih roditelja, zanimanje, datum rođenja, državljanstvo, ako je umrlo lice bilo u braku prezime koje je nosilo pre stupanja u brak; dan, mesec, godina, mesto i po mogućnosti čas smrti; mesto u kome je umrli imao prebivalište odnosno boravište, lično ime, datum rođenja, zanimanje, prebivalište, odnosno boravište supružnika umrlog i bračne, vanbračne i usvojene dece; lično ime, datum rođenja, datum rođenja i prebivalište, odnosno boravište ostalih srodnika koji bi mogli biti pozvani na nasleđe na osnovu zakona, kao i lica koja su pozvana na nasleđe na osnovu zaveštanja; približna vrednost nepokretne i pokretne imovine umrlog. Po mogućnosti u smrtovnici se navodi mesto gde se nalazi imovina koju je umrli ostavio; da li ima imovine za čije držanje, čuvanje ili prijavljivanje postoje posebni propisi; da li ima gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti, štednih uloga ili nekih drugih važnih isprava; da li je umrli ostavio dugove i koliki su; da li je ostavio pismeno zaveštanje, ugovor o doživotnom izdržavanju ili ugovor o raspodeli i ustupanju imovine za života.
Popis i procena imovine ostavioca. Popis i procenu imovine umrlog lica vrši javni beležnik na osnovu odluke suda. Prilikom sastavljanja smrtovnice javni beležnik vrši popis i procenu zaostavštine i bez odluke suda ako to trazi naslednik ili legatar. Sud donosi odluku o popisu i proceni kada to zahtevaju naslednici, legatari ili poverioci umrlog. Sud po službenoj dužnosti donosi odluku o popisu i proceni kada se ne zna za naslednike ili za njihovo boravište, kada su naslednici lica koja usled maloletstva, duševne bolesti ili drugih okolnosti nisu sposobna da se sama staraju o svojim poslovima, kad zaostavštinu treba da nasledi Republika Srbija ili u drugim opravdanim slučajevima.
Popis obuhvata: celokupnu imovinu koja je bila u posedu umrlog u vreme smrti, imovinu koja pripada umrlom a koja se nalazi kod drugog lica sa naznačenjem kod koga se nalazi ta imovina i po kom osnovu, kao i imovinu koju je držao umrli a za koju se trvdi da nije njegova svojina. U popis imovine zabeležice se potraživanja i dugovi umrlog, a naročito neisplaćene obaveze prema državi. Pokretne stvari popisuju se po vrsti, broju, rodu, meri, težini ili pojedinačno. Nepokretnosti se popisuju pojedinačno sa naznačenjem mesta gde se nalaze, kulture zemljišta i zemljišnoknjižnih podataka ako su poznati. Prilikom popisivanja imovine istovremeno se označava vrednost pojedinih pokretnih i nepokretnih stvari koje ulaze u zaostavštinu. Javni beležnik je dužan da zapisnik o popisu i proceni imovine umrlog dostavi ostavnskom sudu i svakom učesniku u postupku popisa i procene. Ako javni beležnik nije popisao i procenio imovinu umrlog to može da učini sudijski pomoćnik ostavinskog suda. Svaki učesnik u postupku u popisu i proceni imovine umrlog može da podnese prigovor na izvršeni popis i procenu u roku od 8 dana od dana od kada je primio zapisnik o popisu i proceni. Ako učesnici prigovore popisu ili proceni imovine, sud može odrediti da popis i procenu izvrši drugi javni beležnik ili sudijski pomoćnik. Ako popis imovine nije izvršen, sud može na osnovu podataka zainteresovanih lica sam utvrditi imovinu koja ulazi u zaostavštinu.
