Brak prestaje na četiri načina: smrću bračnog druga, proglašenjem nestalog lica umrlim, poništenjem i razvodom.
Redovan i prirodan način prestanka braka jeste smrt bračnog druga. Činjenica smrti dokazuje se izvodom iz matične knjige umrlih, smrtovnicom ili pravosnažnim rešenjem vanparničnog suda o utvrđivanju činjenice smrti.
Prestanak braka proglašenjem nestalog lica umrlim
Ako je u konkretnom slučaju neizvesno da li je jedan bračni drug u životu,drugi moze pokrenuti postupak proglašenja lica umrlih. Prema odredbama zakona u vanparničnom postupku nestalo lice može biti proglašeno umrlim u sledećim situacijama: ako za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o životu lica od čijeg rođenja je proteklo 70 godina; ako za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o životu lica koje je nestalo u okolnostima koje čine verovatnim da više nije u životu; ako je lice nestalo u neposrednoj smrtnoj opasnosti o čijem životu nije bilo nikakvih vesti 6 meseci od prestanka te opasnosti ili ako je lice nestalo u toku rata ili u vezi sa ratnim događajima, a o njegovom životu nije bilo nikakvih vesti godinu dana od prestanka neprijateljstava. Postupak vodi osnovni sud u vanparničnom postupku, predlog može podneti svako lice koje ima pravni interes (bračni drug, naslednici, poverioci, javni tužilac ili pravobranilac). Po prijemu predloga sud će nestalom licu postaviti privremenog staraoca odnosno obavestiće organ starateljstva da to učini. Nakon toga sud objavljuje oglas u službenom glasniku RS, na oglasnoj tabli suda ili na drugi podoban način, navodeći u njemu sve bitne okolnosti slučaja i pozvaće nestalu osobu da se javi sudu kao i svako drugo lice koje o nestalom licu nešto zna, da to javi sudu, u protivnom će sud nestalo lice proglasiti umrlim. Po proteku roka od tri meseca ukoliko budu ispunjeni svi zakonski uslovi sud će doneti odluku. Najbitniji deo rešenja jeste utvrđivanje tačnog dana, odnosno trenutka smrti nestalog lica. Kao dan smrti smatra se dan kada je nestalo lice umrlo, odnosno dan koji verovatno nije preživelo. Ako se taj trenutak ne može utvrditi, kao dan smrti se uzima prvi dan po isteku rokova predviđenim zakonom za proglašenje nestalog lica umrlih. Ako se osoba koja je proglašena umrlim javi ili je živa, rešenje suda biće preinačeno odnosno ukinuto. Ako je rešenje ukinuto, lice koje je u životu, a bilo je proglašeno umrlim, stiče sva ranija lična i imovinska prava (roditeljska, alimentaciona, pravo na povraćaj zaostavštine od fiktivnih naslednika). Jedino pravo koje je definitivno prestalo za ovo lice jeste bračno pravo. Naime, brak je definitivno prestao momentom predviđenim zakonom i jedina pravna mogućnost jeste da se ponovo zaključi brak nestale osobe sa ranijim supružnikom.
Poništenje braka. Prema porodičnom zakonu ništavan je brak u sledećim situacijama: ako nisu ispunjene pretpostavke za postojanje braka (različitost polova, saglasna izjava volje za zaključenje braka ili ako brak nije zaključen pred matičarem); ako postoje bračne smetnje; i ako brak nije zaključen u cilju zajednice života. Između ništavosti u bračnom i gradjanskom pravu postoje razlike ali i određene sličnosti. Osnovna razlika jeste u formulaciji uzroka ništavosti. U bračnom pravu uzroci ništavosti navedeni su taksativno, dok su u građanskom pravu navedeni u generalnoj odnosno opštoj formulaciji i to članom 10.Zakona o obligacionim odnosima: ništavi pravni poslovi su suprotni javnom poretku, prinudnim propisima i dobrim običajima. Druga razlika tiče se pravnih posledica ništavosti, u bračnom pravu poništenje braka deluje od pravosnažnosti presude, dok u građanskom pravu ništavost deluje ab initio i pravni posao ne proizvodi pravne posledice od samog momenta njegovog nastanka. I u bračnom i u građanskom pravu postoji apsolutna i relativna ništavost. Apsolutnom ništavošću se prvenstveno štiti javni interes, dok se relativnom ništavošću štiti privatni interes. Iz ovoga se lako zaključuje da kod apsolutne ništavosti pravo na tužbu imaju sva lica koja imaju pravni interes (bračni drugovi, njihovi naslednici, javni tužilac), dok aktivnu legitimaciju kod relativne ništavosti ima samo lice čiji pravni interes je povređen. Uzroci za poništenje braka su:
- nepostojanje različitosti polova bračnih drugova u trenutku zaključenja braka;
- nepostojanje saglasne izjave volja supružnika;
- ako brak nije zaključen pred matičarem;
- bračna smetnja bračnosti. Prema porodičnom zakonu ništavan je brak koji je zaključen za vreme trajanja ranijeg braka jednog od supružnika. Postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz matične knjige venčanih. Ipak, zakon predviđa mogućnost konvalidacije: novi brak se neće poništiti ako prethodni brak u međuvremenu prestane i to do zaključenja glavne rasprave u sporu za poništenje braka;
- nesposobnost za rasuđivanje. Nesposobnost za rasuđivanje koja postoji u momentu zaključenja braka i traje tokom braka, jeste razlog apsolutne ništavosti;
- srodsvo. Krvno, adoptivno i tazbinsko srodstvo određenog kvaliteta jeste razlog ništavosti, uz mogućnost dispenzacije samo kod tazbinskog srodstva (brak između određenih tazbinskih srodnika ako postoje opravndani razlozi ne mora se poništavati);
- maloletstvo ispod 16 godina je razlog apsolutne ništavosti jer nije moguća sudska dispenzacija;
- činjenica da brak nije zaključen sa ciljem zajednice života jeste razlog ništavosti. Ako supružnici nisu želeli da uspostave zajednicu života već brakom ostvaruju neki drugi cilj, brak je apsolutno ništav. Ipak, do poništaja neće doći ako je naknadno uspostavljena zajednica života.
Uzroci relativne ništavosti braka su sledeći:
- mane volje: ako je brak zaključen usled prinude, pretnje ili zablude. Aktivno legitimisan je samo bračni drug koji je pod prinudom ili u zabludi zaključio brak. Rok za podnošenje tužbe iznosi godinu dana od dana kada je prestala prinuda odnosno od dana kada je zabluda uočena, a supružnici su živeli zajedno u tom periodu;
- maloletstvo iznad 16 godina. Ako je maloletnik ovog uzrasta zaključio brak bez sudske dozvole, brak je relativno ništav. Pravo na podizanje tužbe ima roditelj ili staralac maloletnika do njegovog punoletstva i sam maloletnik u roku od jedne godine od sticanja punoletstva;
- nesposobnost za rasuđivanje koja je prestala tokom braka. Aktivno je legitimisano lice koje je bilo nesposobno za rasuđivanje u trenutku zaključenja braka, a rok za podnošenje tužbe iznosi godinu dana od sticanja sposobnosti za rasuđivanje, odnosno od pravosnaznosti sudske odluke o vraćanju poslovne sposobnosti. Dominira stav da je apsolutno ništav brak zaključen u tzv. svetlim trenutcima (lucida intervalla).
