Porodični zakon Republike Srbije predviđa dva bračno-imovinska režima: zakonski režim (posebne i zajedničke imovine supružnika) i ugovorni režim.
Posebna imovina supružnika jeste imovina koju jedan supružnik ima u trenutku zaključčenja braka, imovina koja je stečena tokom trajanja braka na osnovu besteretnog sticanja (poklonom ili nasleđem ili drugim pravnim poslom kojim stiču samo prava) kao i imovina nastala deobom zajedničke imovine. Dakle, posebnu imovinu bračnih drugova u našem pravu čini: 1.Imovina koju jedan supružnik ima pre zaključenja braka bez obzira na to da li je ta imovina stečena radom, teretnim ili dobročinim pravinim poslovima; 2. Imovina koja je steččena tokom trajanja braka besteretnim sticanjem (nasleđem,poklonom). Ako prema zakonu poklon predstavlja posebnu imovinu supružnika, postoji pravna praznina u vezi sa definisanjem vlasnika poklona: ko je od supružnika vlasnik poklona i čija je to imovina? U praksi i literaturi mogu se evidentirati sledeći kriterijumi za definisanje vlasništva poklona: izričita izjava poklonodavca. U odsustvu pomenute činjenice, pripadnost poklona određuje se prema vrsti poklona (nekada priroda stvari ili priroda prava ili povod za poklon označuju poklonoprimca). Ako u konkretnom slučaju nema mogučnosti primene ovih kriterijuma primeniće se kriterijum pripadnosti poklonodavca, tj. subjektivne relacije poklonodavca ili poklonopimca (rođak neveste ili prijatelj muža); 3. Prihodi od posebne imovine koji nisu rezultat rada bračnih drugova (civilni plodovi posebne imovine: zakupnina, kamata, dividenda); 4. Sredstva dobijena na osnovu nakande neimovinske štete za pretrpljeni fizički i psihički bol ili strah jednog od spružnika kao oštećenog ili, po principu realne subrogacije, naknade imovinske štete za predmete iz posebne imovine; 5. Iako je plata zajednička imovina, postavlja se pitanje kakav je pravni status penzije (recimo u italijanskom pravu invalidska penzija je definisana kao posebna imovina). Činjenica je da se penzija dobija bez ulaganja rada kao i da se nasleđuje. Po našem mišljenju, penzija bi spadala u posebnu imovinu; 6. Imovinske obaveze koje po zakonu terete samo jednog supružnika (npr. za obaveze nastale pre zaključenja braka ili deliktne obaveze jednog bračnog druga); 7. Stvari za ličnu upotrebu jednog bračnog druga koje nisu nesrazmerne vrednosti prema istim takvim stvarima drugog supružnika ili prema vrednosti celokupne zajedničke imovine bračnih drugova; 8. Pokretne stvari koje su nabavljene na osnovu ugovora o kupoprodaji pre zaključenja braka, a isplata kreditnih obaveza je započeta ili nastavljena tokom braka. S obzirom na opšti građanskopravni stav da se svojina na pokretnim stvarima stiče u momentu predaje, a ne u momentu isplate kupoprodajne cene, vlasnik ovih stvari je supružnik koji je zaključio kupoprodajni ugovor; 9. Imovina koja je stecčna na osnovu izvršene deobe.
Zajednička imovina jeste ona imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja bračne zajednice. Pojam zajedničke imovine determinišu dva elementa: rad i bračna zajednica života. Rad moze biti zajednički ili odvojen i neposredan i posredan. Bitno je napomenuti da se radom smatra svaka aktivnost koja, ne samo doprinosi sticanju nove imovine, vec i održavanju ili sprečavanju gubitka i štete na postojećoj imovini bračnih drugova. Drugi konstitutivni element pojma zajedničke imovine bračnih drugova jeste postojanje zajednice života. Konkretno, zajednička imovina u braku može se steći na sledeći način: radom u toku trajanja bračne zajednice (plata, autorski honorar); prihodima od zajedničke imovine koji mogu biti kao rezultat rada ili ne; prihodima od posebne imovine koje su rezultat jednog ili oba bračna druga; imovina stečena igrama na sreću, osim ako je jedan supružnik uložio svoju posebnu imovinu.
Rezim zajedničke imovine bračnih drugova prestaje deobom ove imovine. Aktivnu legitimaciju da traže deobu zajedničke imovine imaju supružnici, njihovi naslednici i poverilac jednog bračnog druga koji je prethodno bezuspešno pokušao da se naplati iz posebne imovine dužnika. Deoba zajedničke imovine može se tražiti i tokom trajanja braka, mada je u praksi najčešće ovaj zadatak datiran po prestanku braka. Što se postupka deobe tiče, moguća su dva modaliteta:
1. Sporazumna deoba. S obzirom na dugotrajnost ovog postupka u sudskoj praksi, iz pravnopolitickih razloga ovaj sporazum je vrlo poželjan;
2.Sudska deoba. Deoba zajedničke imovine bračnih drugova može da bude izvršena u vanparničnom postupku, i to slučaju kada postoji saglasnost o visini udela u zajedničkoj imovini, ali nema saglasnosti supružnika u pogledu načina deobe, i u parničnom postupku ako postoji spor o visini pojedinačnog udela supružnika u zajedničkoj imovini. Kod sudske deobe postavljaju se kao relevantna pitanja: kriterijum deobe, način deobe i pitanje posebnog pravnog režima za pojedine stvari u postupku deobe. Što se tiče kriterijuma deobe zajedničke imovine osnovni princip je pretpostavka jednakih udela. Pretpostavka je oboriva ako se dokaže veći udeo jednog od supružnika u sticanju zajedničke imovine. Udeo svakog bračnog druga u zajedničkoj imovini određuje se prema njegovom doprinosu (visini prihoda supružnika, stepenu međusobne pomoći, načina vođenja poslova domaćinstva kao i o svakom drugom obliku angažmana u pogledu upravljanja, održavaja i uvećanja zajedničke imovine). Što se načina deobe tiče udeo bračnih drugova određuje se u istoj srazmeri u svim stvarima i pravima koja čine zajedničku imovinu prema doprinosu u njihovom sticanju. Od ovog načela da se deboa odnosi na celokupni sastav zajedničke imovine i da deoba ima stvarnopravne posledice postoje dva izuzetka. Najpre može se odrediti i udeo uspružnika u pojedinoj stvari, odnosno pravu ako su ispunjena dva uslova: da je stvar ekonomski samostalna i da je u sticanju te stvari učestvovao jedan supružnik prihodima iz svoje posebne imovine. Prema odredbama zakona supružnik koji je uvećao vrednost zajedničke imovine nakon prestanka zajedničkog života u braku ima obligacioni ili stvarnopravni zahtev shodno svom doprinosu. Pojedine stvari iz sastava zajedničke imovine imaju poseban pravni režim: 1. stvari za vršenje zanata-zanimanja jednog supružnika jesu njegova isključiva svojina sa uračunanjem u njegov deo. Supružnik čiji su „alati“ skuplji može drugom supružniku da isplati odgovarajuću vrednost shodno visini njegovog udela u zajedniččkoj imovini ili mu ustupiti druge stvari određene vrednosti; 2. predmeti domaćinstva nad kojima je jedan supružnik imao mirnu državinu minimalno tri godine od prestanka zajednice života pripadajau tom supružniku sa uračunavanjem u njegov deo; 3. stvari za ličnu upotrebu jednog supružnika jesu njegova isljučiva svojina bez uračunavanja u njegov deo, osim ako je njihova vrednost nesrazmerna u odnosu na vrednost istih stvari drugog supružnika; 4. stvari koje su namenjene detetu pripadaju isključivou svojinu supružnika koji vrši roditeljsko pravo. Ako rodjitelji vrše zajedno roditeljsko pravo, onda ove stvari čine zajedničku imovinu roditelja. Stvari koje služe samo detetu dodeljuju se u isključivu svojinu bračnom drugu kome je zajedničko dete povereno na čuvanje i vaspitanje.
