Iz obrazloženja:
Na osnovu činjenica i dokaza kojima je raspolagao prvostepeni sud, izveden je zaključak da se stekao razlog da se brak razvede po tužbi po čl. 41. Porodičnog zakona. Tom odredbom je propisano da svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika.
Kod činjenice da je zbog poremećenih odnosa zajednica prestala, svrha braka se ne ostvaruje. Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice života supružnika - propisuje odredba čl. 16. Porodičnog zakona. Svrha braka je zajednički život supružnika. Kada zajednica života supružnika prestane, svrha braka se ne ostvaruje i za razvod braka dovoljno je da jedan od supružnika to zatraži. U konkretnom slučaju, razvod je zatražio tužilac koji je i datim odgovorom na žalbu ostao pri stavu i opredeljenju da se brak razvede. Do drugačijeg ishoda ne može dovesti protivljenje tužene iskazano u žalbenom postupku. Medicinska dokumentacija o lečenju tužioca u periodu koji prethodi pokretanju postupka za razvod braka ostaje bez uticaja. Prema čl. 372. st. 1. ZPP-a, u žalbi ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, osim ako podnosilac žalbe učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloži do zaključenja glavne rasprave. Navedeni uslov nije stečen, pa je žalbeno iznošenje nove činjenice i novih dokaza nedozvoljeno. Povrh toga, medicinska dokumentacija ukazuje da je tužilac u vreme bolničkog lečenja zbog moždanog udara bio svestan, orijentisan u prostoru, vremenu i prema ličnostima. Na osnovu izvedenog dokaza, saslušanjem tužioca, sud je došao do uverenja da nema razloga za sumnju da je tužilac voljan da se brak razvede, pa je u skladu sa njegovim pravom po čl. 41. Porodičnog zakona razveo brak zaključen između stranaka.
(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 249/16 od 20. 4. 2016)
