Nepristupanje predlagača na tri ročišta koja je sud zakazao povodom zajedničkog predloga za razvod braka ima značaj povlačenja predloga za sporazumni razvod braka iz odredbe člana 223. st. 2. Porodičnog zakona.
Iz obrazloženja:
Osnovano se u žalbi ističe da prvostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava nije utvrdio sve bitne činjenice. U konkretnom slučaju predlagači su sudu podneli predlog za sporazumni razvod braka u smislu odredbe čl. 40. Porodičnog zakona. Nepristupanje predlagača D. na tri ročišta koja je sud zakazao povodom zajedničkog predloga ima značaj povlačenja predloga za sporazumni razvod braka iz odredbe čl. 223 st. 2 Porodičnog zakona. Zbog toga prvostepeni sud nije imao ovlašćenje da brak razvede po sporazumu, nego je trebao da nastavi postupak razvoda po tužbi , u skladu sa odredbom čl. 41. navedenog zakona, Kako sud nije tako postupio, niti je sproveo postupak radi raspravljanja o tužbi, pobijana odluka je ukinuta u celosti.
Iako žalbeni navod predlagača da mu u toku postupka nije data mogućnost da iznese činjenice, jer nije bio uredno pozivan, nije od uticaja na donetu odluku, ovaj sud ukazuje da je predajom predloga za sporazumni razvod braka bio upoznat da je povodom tog predloga pred sudom pokrenut postupak, te je, u smislu odredbe čl. 144. st. 1. Zakona o parničnom postupku, bio dužan da o promeni adrese odmah obavesti sud.
(Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 148/16 od 9. 3. 2016)
